THOM FITZGERALD & SARAH POLLEY: “SPECIAL EVENT”

Šta je nateralo publiku Sundance festivalada plače? Iskušajte  Thom FitzgeraldovuAIDS dramu The Event i neće biti suvog oka u kući.

TheEvent se bavi istragom niza tajanstvenih smrti žrtava AIDSa u NewYork-škoj gay zajednici, fokusirajući se na poslednju, koja je Matt-ova. Kako istraganapreduje, vidimo kroz retrospekciju kako se Matt nosio sa opasnom bolešću i kakoje došao do konačne odluke da izvrši samoubistvo. Ne želeći da umre sam, onje planirao da napravi zabavu za njegove prijatelje i članove porodice, uključujućii negovu majku, da svi budu prisutni u noći njegove smrti.

Ulovili smo scenaristu/režisera ThomFitzgeralda i zvezdu The Event,  Sarah Polley da bismo razgovarali s njima maloo ovom filmu koji postavlja pitanje da li trajno bolesnima treba dozvoliti da oduzmusvoj život ili ne.

Šta  je inspirisalo priču za ovaj film?

Thom: The Event je film o čoveku koji se zove Matt i njegovoj porodici i njegovom kruguprijatelja. Matt ima AIDS. On je imao AIDS  duže vreme i napredovao je i nazadovao,  od tog da je bolestan do tačke kad on vise nijehteo da nastavii. Mislim da je sigurno da kažem da je film inspirisan mnogimljudima kao što je Matt dok je većina onih koji su uključeni u film bila upoznata  s tim. Naše društvo je fokusirano na to daodrži ljude u životu bez obzira što ja mislim da se skoro svi danas suočavaju saovom teškom situacijom.

Sarah, i ti si režiser. Napravila sifilm, “I Shot Love,” pa si bila u mogućnosti da daš neke svoje savete.

Sarah: Ne, Ja ustvari mislim da je jedna od glavnih stvari kojesam naučila režirajući film da glumac treba ustvari samo da ćuti. Pa, pošto samradila sa fantastičnim glumcima u mom kratkom filmu koji su bili spremni nasaradnju  i sa kojima je bilo lako raditina način na koji ja mislim da nije trebalo da bude, to me je stvarno naučilo dapronađem moje mesto i da samo dozvolim nekom da manipulira sa mnom malo više. Kaokad daješ izbor.  Dopustiti im da sredesvoje misli u sobi za montažu.  Tamo jefilm konačno konstruisan dok sam ja pre mislila da mi sami  konstrušemo performanse. To nije istina. Ovoje prvi film u kojem sam ja glumila posle godinu dana režije i pohađanja filmske škole i otkrila sam da samse mnogo više zabavljala.

Pošto si režirala, da li ti je todalo novo viđenje kao glumici u smislu kako treba izneti ulogu?

Sarah: Mislim da je tako. Da li je bilo lakše raditi nego ranije?
Thom: Da. Ona je sjajna…
Sarah: Bila sam užasna?
Thom: Pa, ja ustvari mislim da kad radim s glumicima koji, ili su samoneverovatno iskusni na filmu, ili koji znaju nešto o ostatku procesa osimnjihove izolovane uloge, oni čini da moj posao bude malo lakši. Sada, sa Sarah,naravno, ja sam gledao jurnjavu, sav uzbuđen da sam uradio nešto loše, a ondabi ona rekla, “Oh, znam da si uradio nešto pogrešno. Nisam rekla ništa. To nijemoje mesto.”
Sarah: Ja sam takvo derište. Užasna sam. Izvini.

Film obuhvata veliku skalu emocija.Kako ste doveli glumce do toga?

Sarah: Snimanje je bila tako haotično i zastrašujuće da je bilo nemogućene biti emocinonalna olupina za celu stvar, tako da mislim da nam je to pomoglo.
Thom: To je istina. Mislim da je to žestoko nezavisan film I naširesursi su bili jako mali da sam se ja iskreno osećao, naročito u  New York delu snimanja koje je uključivalo Sarahi Olympia Dukakis, da se one ne osećaju dovoljno sigurno, te glumice. Mislim dasu osećale da one nemaju gde privatno da odu. Niko nije ima trailer da ode usmisli da sabere njegovo ili njeno mišljenje. Konstantno su bile okruženehaosom  pravljenja filma.
Sarah: Na neki način to je bilo divno.
Thom: Njihovo očajanje se stvarno vidi.

Da li mislite da je to što ste bili dalekood svih onih Hollywoodskih zamki ustvari doprinelo filmu?

Thom: Pa, mislim da sam pokušavao da napravim porodicu likova, i dasu to oni u ovom filmu, da ih je to stavilo u tu situaciju na nekoliko nedelja,oni stvarno nisu imali način da se udalje jedni od drugih. Cela smeštaj sastojaose od malih spavaćih soba sa duplim krevetima, pa ako se nisu osećali kaoporodica kad su počeli snimanje filma, pa, za nekoliko dana u filmu, sve te vezepojavile su se u stvarnom životu  imislim da se to vidi.

Šta očekujete od ovog filma?

Thom: Pa, film je otkupljen za prikazivanje u Kanadi i USA, takoda očekujem da se pojavi u bioskopima blizu vas.

Imate distrubutera sa vama ovde ovdekao i svaki drugi filmski stvaralac.

Thom: Da. Mi smo ustvari došli na Sundance festival s distributerom. Ovoje bio veoma neizvesan nezavisan film, skoro neverovatan, Think Film Company, čijeje sedište u Torontu i New Yorku, kupila je naš film na osnovu prva tri danasnimanja i zaista nam je pomogla da završimo film na konformniji način.