Civil War (2024)

Film koji ne zauzima strane, koji ne pokazuje strane, postoje oni koji pucaju i oni koji ne pucaju. Film nije ratni film ni triler ni akcijski, iako ima dijelić toga svega u sebi. Primarno je ovo jedna drama koja prati novinare/izvjestitelje u njihovom poslu izvještavanja sa često, ali ne nužno prve linije. Prikazivanje njihovog suživota, stresova, prihvaćanja i entuzijazma u ratnom okruženju su bili bitni redatelju/scenaristu Garlandu u ovom filmu.

Film koji estetski i vizualno na momente koketira sa art filmom, čak upadne u duboke faze promjene tonova i dinamike filma. Malo mi je bilo uspavljujuće na momente. A na momente bi me pozitivno usisalo. Moram pohvaliti Kirsten Dunst kojoj je ovo možda najbolje odigrana uloga karijere. I ostatak glumaca je bio odličan, mlada Cailee Spaeny je jako dobra glumica. Jesse Plemons je ukrao ekran u maloj petominutnoj ulozi. I da glazba i montaža zvuka su bili koliko odlični toliko i čudni na momente.

Odličan. Gledao u kinu. Moguće da se desi u skoroj budućnosti...

Očekivao sam više akcije, određenu priču kako i zašto je izbio građanski rat, ko su sukobljene strane i koji su im ciljevi... Film je teško razočarenje za mene

Civil war,
gasi se žar.

Svete mi krave i Manitua zajedno.Kakva je ovo nebuloza i budalastina, to je za anale.Ama neverovatno.Cekaj malo hmmmm.Ma da to je to.To je besmisao u svoj svojoj raskosi.Kome li je namenjeno?Da li je moguce da postoji?Znate sta?Ovo obavezno treba videti.Obavezno.Primer svega sto jedan film cini katastrofalno losim.Hvala na prevodu

Solidan film i da se pogledati, ali ništa pamtljivo i što bih imao želju opet pogledati.

Iga, uz dužno uvažavanje, hajde da vidimo zbog čega se toliko razlikujemo. Meni zaista nije jasno kako istinski poznavalac i ljubitelj filma ovo može oceniti pozitivno!?

OK, film ne zauzima strane i to je baš fino. Rat kao rat, uvek je strašno i pričati o njemu, a kamoli doživljavati. Nažalost i u ovom momentu dobar deo čovečanstva živi u senci krvavih sukoba i to je izgleda deo ljudske prirode koliko god naizgled civilizovani bili. Potpuno je jasno i otkud poriv za pravljenje takvog dela. On je pre svega za domaću upotrebu. Duboko podeljeno američko društvo ima svoje probleme i izazove, a film (po meni) služi da donekle zaplaši i upozori na moguće posledice. Uopšte ne sporim potrebu da se takvi filmovi prave - naprotiv! Ideja je čak šta više plemenita i dobrodošla. Ali....

Imate dva sata fore da spakujete za gledaoca priču o izmaštanom građanskom ratu u USA i imate bezbroj mogućih puteva i staza kuda vas mašta može odvesti. Imate toliko različitih tema za istražiti, a da se ne sklizne u ono najlakše i najpredvidivije - pucačina i efekti do daske. I u tom izobilju mogućih ideja i maštarija šta smo mi tu zapravo dobili?

Sledi poneki SPOILER, pa ako čitalac ne želi da kvari ugođaj gledanja, neka preskoči...

Društvance se skupilo i odlučilo da krene na put da intervjuiše predsednika, a na tom putešestviju časte nas gomilom infantilnih i izveštačenih dijaloga. Manje-više, to mu dođe to!? Čitava atmosfera kojom film odiše, pa i sama psihologija, može da prođe u društvu koje nije osetilo rat. Nažalost, širom sveta ima mnogo iskusnijih, a takvima se čini da je ovo građanski rat onako kako ga zamišlja "Mali Perica"! Svaki segment (prve polovine, koliko sam otprilike video) filma je usiljen, izveštačen i besmislen do mere da se čovek teško povezuje i saoseća sa likovima.

Scena u kojoj po prvi put vidimo direktan sukob pobunjenika i federalne vojske, a gde naši hrabri novinari sa sve adekvatnim šlemovima iskaču iza zida i fotografišu toliko je loša i izveštačena, da mi je došlo da se smejem. Tužno koliko je nerealno, odnosno prilagođeno isključivo za filmsku konzumaciju. A scena nakon koje sam konačno prestao da gledam jeste zaista za pamćenje. To je ona kada na potpuno praznom putu dve grupe novinara voze paralelno, pa umesto da zastanu i ponašaju se kao ljudska bića, oni naprosto iskaču i uskaču jedni drugima kroz prozore vozila u pokretu, uz salve smeha i zabave!!???? Mislim, da li to nekome zaista deluje normalno ponašanje odraslih ljudi koji su se zatekli u krvavom ratu, kojima je glava u torbi i koji se upravo voze na krajnje rizičnu misiju uz gomile leševa i trauma koje ostavljaju za sobom!!?? A sve i da jeste, da li je to zaista vrhunac kreativnosti onoga ko nam priča priču i da li zaista u ta dva sata nije moglo da se spakuje nešto pametnije, logičnije i u krajnjem slučaju - realnije!?

Način na koji je u ovaj film inkorporirana muzika potpuno je po meni promašen, iritantan i bezvezan, iako u nekim slučajevima sam izbor muzike nije po defaultu loš. Imam utisak kao da se neko zapravo trudio da iznervira gledaoca. Mene makar jeste i to poprilično.

Eto, to je samo delić onoga što je meni ovde zasmetalo. Jednostavno priča je loša, usiljena, nevešta, nerealna i suštinski glupa. A kada je tako, onda tu ne pomažu eventualno kvalitetni glumci i poneki drugi filmski atribut. Ponavljam, kao ideja jeste plemenito, verovatno čak i dobrodošlo za one čijem tržištu je namenjeno, ali ovo kako je to odrađeno naprosto je jako, jako, jako loše! Barem meni, a koliko vidim i još ponekom, kako ovde, tako i na nekim drugim mestima koje sam posetio.

P.S. Moram još na kraju da izrazim žaljenje što se kolega Payutti zlopatio da prevodi ovaj promašaj U tom smislu mogu samo da se nadam da ipak pripada grupi ljudi koji na ovaj film gledaju nekim drugim očima za razliku od mene. Ili da se ponašao kao čistokrvni profi, te da je posao odradio bez ikakvog uplitanja emocija u sadržaj

payutti piše: Da, odradio sam film bez ikakvog uplitanja emocija u sadržaj A i sam film ne izaziva nikakve emocije Donekle upečatljiva ulogica Jesse Plemonsa.

Jedina svetla tacka.

Film koji ti se svidi ili ne. Vrjedan gledanja.