Životinje slavni filmski junaci

Neki od nezaboravnih filmskih junaka bili su psi, konji, prasići, pacovi, delfini, vukovi, kitovi... Među najpopularnijim likovima su keruša Lesi, kobila Furija, prasence Bejb, pacov Ben.

Ko ne pamti umiljatu kerušu Lesi koja se vratila kući, ili slatko prasence Bejb, pastuva Furija i druge holivudske likove i uloge koje su ostvarile životinje, kućni ljubimci. Kućni ljubimci i druge životinje počeli su da se pojavljuju na filmu početkom 20. veka što je bio logičan sled i neminovnost njihovog svakodnevnog prisustva u životima ljudi.

Najveći broj uloga koje su „ostvarile" životinje pamte se po tome što su „ta divna stvorenja" pokazala istinsku vernost i privrženost.

Doduše, bilo je i uloga u kojima su životinje bile sinonim strave i zla, ali većinom je njihovo prisustvo na filmu bilo u funkciji poruke koliko je velik značaj prijateljstva čoveka i životinje koji zajedno mogu da prebrode sve.

Filmski junaci su bili psi, konji, prasići, pacovi, delfini, vukovi, kitovi... O tome se može videti mnogo detalja na Internetu.

Lesi za sva vremena

Među najslavnijima je keruša Lesi, dugodlaka koli (škotski ovčar), junakinja filma „Lesi se vraća kući". Fenomen Lesi traje do danas.

Priča o Lesi se prvi put pojavila 1938. u tekstu Erika Najta u „Ivning postu". Novinarski zapis o psu koji je prevalio dug put povratka vlasnicima, pretočen je u knjigu „Lesi se vraća kući", zatim je snimljena radio-drama, pa prvi i još mnogo filmova i TV serija na istu temu.

Interesantno je da je prvu Lesi igrao mužjak kome je pravo ime bilo Pal i koji je slučajno dospeo na film.

Pal je bio dubler za scene u vodi. Dogodilo se da se reka Sakramento izlila i poplavila severnu Kaliforniju, pa su producenti odlučili da koriste dublera. Pal je odigrao toliko iznad očekivanja da je glavna uloga dodeljena njemu. Navodno je generalni direktor MGM studija rekao: „U vodu je ušao Pal, a izašla Lesi".

Prava Lesi je živela od 1940. do 1958, a njeni potomci su nastavili „glumačkim" stopama u filmovima i TV serijama.

Asta je bilo glumačko ime Skipija, oštrodlakog foksterijera, koji je bio zvezda filmskog serija „Limeni čovek". Skipi je nakon prvog izuzetno uspešnog filma „promenio" ime u umetničko Asta i kao takav je ostao upamćen. Na vrhunscu slave, Asta je „zarađivao" 200 dolara nedeljno, dok su njegovi treneri dobijali samo 60 dolara. Zahvaljujući njegovoj pozitivnoj pojavi, popularnost terijera je neverovatno porasla.

Imao je ulogu i u jednoj kriminalističkoj komediji po tekstu iz 1934. pisca Dašiela Hemeta, iako je po zamisli autora pas trebalo da bude rase šnaucer, a ne terijer. U toj komediji je igrao s glumcima Vilijemom Pauelom i Mirnom Loj, ali njima nije bio dozvoljeno da se sprijatelje sa psom jer je trener smatrao da će to psu pokvariti koncentraciju. Asta je jednom čak ugrizao Mirnu tokom snimanja.

Igrao je u filmovima „Užasna istina" (1937), „Odgoj deteta" (1938), „Toper ide na put" (1939). Pamti se njegova velika uloga u serijalu „Limeni čovek", a Asta Junior je igrao u poslednjem nastavku „Pesma limenog čoveka".

Prasence Bejb je holivudski i živi i animirani junak. U „živoj" ulozi se okušalo čak 48 prasića. Kako je koje prerastalo „praseće vreme", tako ga je zamenjivalo drugo prase. Šminker je dodavao „frizuru" i obrve svakom prasetu, a kompjuterska magija je učinila da se njuškice prasića pomeraju dok „govore".

Bejb je najpre bio junak australijskog filma iz 1995. zasnovanog na romanu za decu „Bejb, uglađeno prase", pisca Dika King-Smita, o prasetu koje odrasta na farmi, a žarko želi da bude ovčarski pas. Za snimanje filma bilo je angažovano 56 trenera životinja koji su radili sa preko 1.000 životinja. Glavni trener je bio Karl Luis Miler koji se pojavljuje u filmu kao čovek koji kupuje tri šteneta.


Kobila Furija, junakinja filma „Crna lepotica" i TV serije „Furija", po kojoj je dobila umetničko ime, upamćena je i po nedeljnoj zaradi od 5.000 dolara i osiguranju od čak 250.000 dolara. Filmska priča o životu konja je proistekla iz istoimenog romana iz 1877. književnice Ane Seval koja je nameravala da privuče pažnju na težak život radnih životinja.

Film je snimljen 1946, a „crna lepotica" je bila kobila po imenu Hajlend Dejl, koja je oždrebljena 1943. i glumom se bavila na velikim i malim ekranima sve do 60-ih godina.

Dresirana je već sa 18 meseci starosti. Znala je da se napravi mrtvom, da se smeje i zaplače kada je režiser to očekivao od nje, umela je da razveže čvorove. Imala je ime od milja „Bjut" od „bjuti" - „lepota". Ali, imala je i manu - volela je da se uvalja u blato odmah nakon kupanja. Uginula je 1972. godine.

Interesantna je i priča o filmskom junaku psu Huču, bordoškoj dogi, čije je pravo ime bilo Bizli. Tumačio je jednu od dve glavne uloge u filmu „Tarner i Huč" uz Toma Henksa kao detektiva koji ispituje ubistvo i usvaja psa čiji je vlasnik ubijen. Bizli je oštenjen 1978. a uloga Huča bila je njegova jedina rola na filmu.


Briljirao je i osvojio sve ulogom psa koji iz osnova menja život detektivu koji ga je usvojio, a koji je preopterećen higijenom i pedanterijom. Huč je pas koji pije pivo i stan detektiva okreće naopako. Ipak, detektiv pomoću njega uspeva da reši ubistvo, unapređen je u službi i čak se ženi veterinarkom koja je brinula o nevaljalom psu.

Tokom dodele Oskara 2006, Henks se javno zahvalio Huču

Holivudski glumac je bio i pacov, junak filmova „Vilard" iz 1971. i „Ben" iz 1972. Upamćen i po muzičkom lajt-motivu „Ben" koji je pevao Majkl Džekson. Pesma je bila prva na top listama, dobila je Zlatni globus za najbolju pesmu i nominovana za Oskara.