The Silent Sea (2021)

Sumorna sutrašnjica, suše, rasulo zbog nedostatka pijaće vode na Zemlji, stroge mere vlada sa sve klasnim razlikama u rasporedu za svoju dnevnu dozu vode...i raznovrsni tim naučnika, astronauta koji se šalju na mesečevu bazu na kojoj je stotinjak ljudi u kakvom misterioznom istraživačkom radu mrtvo. Novopridošli tim, jasno, mora naći i vratiti na Zemlju rezultat tog rada, usput ne znajući precizno ni šta, ni zašto traže, uz, pokazaće se, ni malo lak zadatak ostati uopšte živ u tim pustim, mračnim i misterioznim koridorima baze.

Ima svoj deo mana, kao i vrlina, sveukupno mi se mahom dopala serija. Sjajno izgleda, likovi nisu kartonski, svako ima svoju priču, ambijent zna biti dobar, sav u klaustrofobičnosti i misterijama, možda i uz flert sa hororom ponegde a sve to u rešavanju problema kako koji iskrsava pred naš tim. Ok koncept. Doduše, The Silent Sea zna zaličiti na koješta što smo već gledali, nekako uspeva da ostane dobrim delom svoja. Produkcija, zajedno sa glumcima, biva na prilično visokom nivou, što pomaže. 

Ono što mi nije pomoglo je to što mi uprkos svom svedenom trajanju od osam epki, serija ipak traje duže nego što bi mi prijalo. Svi ti hodnici i razdvojeni tim, svako malo neko ide na neku pa petu stranu, meni je pa mrsko da crtam vražiju mapu, nemam blagog pojma gde je i kada ko, ponekada ni zašto a to traje iz epizodu u epizodu. Naravno da ne mogu svi sesti u miru za jedan sto i ćaskati dok se serija ne privede kraju, no eto, meni nije prijalo to "idemo levo-desno" ponavljanje. 

Iznadprosečno u svakom slučaju. Koliko...pa, kako za koga. Meni u dovoljnoj meri da mi u celini bude više zanimljiva no ponavljajuća.