The Little Mermaid (2023)

Jeste i onaj klip, i ono oduševljenje dece, ali mislim  zašto menjati, mogu i sami da izmisle lik i napišu originalan sce... itd, ali ako su srećni i ako im izazivaju fine emocije zašto i ne, dakle film ima ciljnu grupu. 

Samo sam bacio pogled, eto videh ga pa rekoh da zavirim, nisam gledao, tako da je možda suvišno i da komentarišem.

U pravu je Brady, mada niko me ( nas)  ne tera da gledam (o), ne moramo da se navikavamo,  ali pričali smo nekako kad je na silu i neprirodno, baš odbija i podložno je negativnim komentarima, i često pitanje da li baš mora u toj meri, dokle više i šta je sledeće. Onako razmišljam.

 Danas je superpopularno dramiti oko toga zašto su ovi-oni gay, zašto su crni, žuti, šareni, kako to kome već deluje, pa jedni dižu glas protivu diskriminacije, canceluju koga stignu, etiketiraju, pišu se eseji, pridodaju novi sumanuti predmeti na univerzitetima, drugi pa drame oko svakog božijeg filma/serije u kojima se uopšte neko usudi staviti likove koji su šareni (glede kože) ili gay, avaj i dalje ništa o eventualnom kvalitetu dela, kakve tek emocije, koja tek ljubav prema filmu, pripovedanju, likovima, ili hajde, kritika koja se ne zasniva isključivo na napamet pričicama o motivima scenarista i, naravno, opet, boji kože. Smejurija (meni, iz mojeg ugla, podrazumeva se). Jaoj, jaoj, jaoj, siroma Andersen se okreće u grobu, jaoj, jaoj, jaoj, moderne tendencije, stavljaju na silu ove ili one u dela, kako ih samo nije stid, šta je zaboga miloga bitnije od toga. Jezivo. (meni, iz mojeg ugla, podrazumeva se). Ne radi se tek o tome da me prosto dave takva gledišta, mislim sve daleko grđe o tome, kamo sreće da me samo davi, tek se sve vrti oko potpuno istih priča, nanovo se ignoriše da likovi prosto ne znaju da pričaju priče danas, filmofili ne znaju da dele svoju ljubav prema filmu, forumaši nemaju šta novo ili makar malo drugačije da kažu. Naježim se momentalno kada otvorim svaku temu u kojoj je, ne dao dobri bog, lik sa drugačijom bojom kože ili seksualnih navika, no hej, tako nam je to, svačije bi se trebalo čuti, pa ko preživi. 

Valjda znaš da je majka od te ženske bijela.

Ariel je diznijeva adaptacija Andersonove bajke i zato ima woke nebuloze.

Ne znam doduše zašto se više priča o stilskim umjesto o sadržajnim izmjenama, ali to nije moja stvar.

Andersen je bio jasan, a Dizni se ni u crtanom filmu nije toga pridržavao:

"koža joj nježna i prozirna poput ružine latice, oči modre kao najdublje more".

"ako bi joj vjetar otpuhnuo dugačku srebrnu kosu" - " and if the wind caught her long silvery-white veil"

Mizi piše: Kuš Sotono!!!!!