The Killer (2023)

Dobar. Originalan. Pravi prepoznatljivo "Fincherovski", sa inteligentnim monolozima i upečatljivom pričom. Fassbender je sasvim očekivano - sjajan! Uloga mu je legla kao kec na deset, mada je u pitanju vanserijski glumac koji može da iznese bukvalno sve.

Pored režije, priče, glume i kamere, imamo i adekvatnu pratnju kada je u vidu audio segment filma. Nine Inch Nails (sa odgovarajućom referencom u samom filmu), iliti provereni Oscarovci Trent Reznor i Atticus Ross, a time je priča adekvatno zaokružena.

Ovaj put sam potpuno u ravni sa trenutnom imdb ocenom - 7,4. Još jednom bravo za Netflix koji sve češće iznenađuje pozitivno.

Ažurirao aleksayu - 11.Studeni/Nov.2023 u 00:38

Kome sada da verujem, arsiju, aleksiju ili sašou?

Pržite me na muki!

Volim Finčerov stil, volim Trentijevu ziku kao NIN, videću kaj će biti...

Lose, lose.. Varijacija na temu. Bezvezna. Bas dosadan film. A tome u velikoj meri doprinosi i glavni glumac sa njegovom nepromenljivom facom od pocetka do kraja i uzasnom, uspavljujucom... bojom glasa. 

Odgledao film, beze, cuj ,profesionalni ubica promasi ,i
onda cijeli film se iskupjluje .Kao neko mu namjestio.

Promasio ....odgovaraj.
Totalni promasaj 2/10

Štrudle sa smokvama... 

Ažurirao puppet_master - 12.Studeni/Nov.2023 u 17:55

Zaboravih i ja da se zahvalim za brz i kvalitetan prevod koji je pomogao da se ekspresno uživa u veoma dobrom filmu Film vredi svakako, a dodatno ga uzdiže to što je u potpunosti, ali 100% lišen bilo kakvih obaveznih političkih korektnosti tipa rasa, vera, boja, pol, sex,... Fantastičan uspeh i dokaz da se Fincher izdigao i iznad onoga što se danas bukvalno "mora" ako se želi praviti film.

A naš glavni junak? Manje više da li neko voli ili ne voli Fassbendera, poenta je da li se on snašao u ulozi ili ne. Mislim da se odavno dokazao kao vrstan, karakteran i transformacijama sklon glumac mlađe garde, a ovde je rođeni hitman! Prosto sam zahvalan Tarantinu koji je kroz Inglorious Basterds u stratosferu lansirao karijere takvih veličina kao što su Waltz i Fassbender, stavio Eli Rotha sa "pogrešne" strane kamere (vrlo uspešno), a dodatno obogatio CV Brad Pittu, Mélanie Laurent, Diane Kruger,...

Ali da se vratimo našem ubici u filmu. Lik tačno kako ga zamišljam u glavi, potpuno realan portet ličnosti koja bi se bavila tim "poslom". Ledeno hladan, proračunat, pedantan, maksimalno organizovan do granica opsesije i možda preko granica OCD-a, utreniran, strpljiv, profesionalan, svesno amputirane empatije i bilo kakvog sažaljenja,...

Ipak i kao takav ima svoju crvenu liniju, a prelazak iste upravo aktivira ta skrajnuta ljudska osećanja i empatiju. Njegova introspektiva, odnosno spomenuti monolozi jednako su realni, očekivani, na momente briljantni, genijalni, te kao takvi i definišu (pod)žanr na koga je ciljao reditelj. Zapravo i najslabiji deo filma (čitaj: malko preteran, zbog čega je malko pala i moja krajnja ocena!) jesu neke akcione scene i sitnice za koje verujem da im je Fincher pribegao samo da bi udovoljio onima koji očekuju klasičan akcioni film.

Neko poređenje sa Wickom npr. je potpuno deplasirano jer to ni u istu priču ne ide. Jedno je potpuno nerealna i do apsurda dovedena turbo akcija i pucačina, a drugo je zapravo mudra akciona drama sa puno monologa i introspekcije. Fascinantno je da me film takvog tempa i trajanja ni jednog sekunda nije ispustio, maksimalno sam ostao fokusiran od prvog do poslednjeg kadra, uvučen u priču i morališući u sebi o postupcima i mislima glavnog junaka! A to mi ni blizu nije uspelo kada su u pitanju neki naslovi ovde proglašavani za remek dela i o kojima su pisani kilometarski traktati i psihološke doktorske disertacije. Ukusi su ipak različiti i svako ima pravo na svoj na kraju krajeva. Nakon svega mogu jedino skinuti kapu reditelju koji je zaradio dodatne poene na mojim listama, što za hrabrost, što za držanje svoga i pristajanje na jako malo kompromisa!

P.S. Već spomenuh da muzika u ovom filmu nema dominantnu ulogu i da je prilično skrajnuta, ali i dalje efektna. Soundtrack je već izašao, koliko vidim ljudi ga pozitivno ocenjuju, a to ni ne čudi od proverenog tandema Reznor/Ross. A što se tiče The Smiths, nije to muzika koju privatno slušam i okrenut sam nekim drugim stilovima, mada cenim i poštujem minuli rad. E sad, ko sam ja da kritujem ako naš hitman upravo uz njihov opus smiruje svoj pritisak i traži inspiraciju za neometan težak rad?