The Big Red One (1980)

Priča se potom seli 24 godine kasnije, Marvin je sada narednik sa svojim vodom koji pripada naslovnoj Velikoj Crvenoj Brigadi, koju čeka višegodisnje krvavo ratovanje, od iskrcavanja na afričku obalu i borbu za Alžir, preko Sicilije, Italije, iskrcavanja u Normandiji, borbi po Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj, Čehoslovačkoj... Ovo je dakle pre svega priča o bezimenom pomenutom naredniku i četiri vojnika njegovog voda koji su preživeli sve te godine, prostor i bitke, uz nebrojeno zamena i dopuna voda, mladića kojima su retko kada imali prilike da uopšte upamte imena jer su ovi ginuli gotovo svakodnevno. 

Sa obrzirom na to da je Samuel Fuller i sam bio pešadinac, upravo u čuvenoj američkoj prvoj crvenoj diviziji, ovaj film sadrži nebrojeno režiserovih ličnih iskustava tokom napornog višegodisnjeg bojevanja kroz Afriku I Evropu. Nema glorifikacije rata, jedne strane, niti do tog vremena uglavnom romantičarskog pogleda na rat. Fuller tu koristi i svoje višegodisnje iskustvo reportera, priču vodi slažući od filma mozaik svojih uspomena i sećanja sa mnogo malih priča o saborcima, situacijama, bitkama, užasima i prijateljstvu u tom pohodu kroz rat. Fuller je imao gotovo četvorosatni materijal filma, svog najličnijeg, koji je trebalo da bude njegovo remek delo, no studio je skratio film na 113 minuta, dodali su naratora i muziku mimo njegove volje, dok su u to vreme po bioskopima harali filmovi sa temom rata u Vijetnamu, te Fuller po ko zna koji put prosto nije imao sreće. Film, iako vrlo dobar, nije čak bio nominovan ni za Oskara te godine, iako je, naravno, imao dobre kritike. 2005. godine, 8 godina po Fullerovoj smrti, pojavilo se dvd izdanje ovog filma pod nazivom Reconstructed Edition u trajanju od 163 minuta, što je najbliže Fullerovoj verziji. Dodatnih 47 minuta oplemenjuju film, naglašavaju Marvina i Hamilla koji dobijaju više prostora, priča deluje potpunije, smislenije a sami likovi bliži, Big Red One time od one stare, vrlo dobre verzije, postaje još bolji ratni film. Danas imamo Band of Brothers, Saving Private Ryan, Schindlera, Pijanistu itsl naslove koji su se umeđuvremenu uzverali na sve moguće liste najboljih/najpopularnijih prikaza rata na ekranu...no Fullerov film, naročito zbog vremena u kojem je nastao, može ponosno da stoji kao nezaobilazan film na temu drugog svetskog rata. 

Šta je meni bilo najbliže? Bacanje pušaka američke ("rifle") jedinice i bežanija po afričkim goletima pred iznenadnim prolazom Panzera, strah Griffa (Mark Hamill) koji ga je pratio od prvog dana sukoba, odnos između vojnika, autentični humor, taman u pravoj meri, sam Fullerov koncept sa bezbroj malih priča koje čine lepu celinu kako se bliži kraj filma, pa i same lokacije po svim tim zemljama u kojima je divizija ratovala, imaju mi sjajan, gotovo vestern izgled a opet bez previše preterivanja. Marvin je prosto fantastičan, poput i lika kog tumači dok me je Mark Hamill iznenadio, ovo mu je svakako najbolja uloga u karijeri, a šarm Robert Carradina je u izvesnom smislu ostavio možda i najbolji (glede glume a i samog lika) utisak, njegov lik redova Zab-a svakako predstavlja upravo Fullera, valjda mi je zato i najbliži. 

Preporuka za ljubitelje ratnog filma. Osvežite svoju kolekciju ili eto makar jedno popodne upravo Reconstructed Edition izdanjem ovog filma.Vredi.