Tasogare Seibei AKA The Twilight Samurai (2002)

Apsolutno prelep film, autentični savremeni jidaigeki (period drama), moram to naglasiti jer sam obećao na forumu da ću pisati o chambara filmovima, koji su pre koncentrisani na borbeni deo samurajske filmografije.Twilight Samurai je ipak nešto drugačiji. Lik iz naslova, Seibei Iguchi je samuraj koji svoje bitke ne vodi katanom, već se svakodnevno rve sa siromaštvom, kao i mnogi drugi samuraji sredinom devetnaestog veka, u sam smiraj Tokugawa ere, kada je veliki broj samuraja služio svoje klanove u kancelarijama,nad knjigama kao birokrati. Seibei je skromni, povučeni i poslušni udovac sa dvoje dece, supruga mu je mlada umrla od bolesti jer nisu imali novca za lekove. Uvek je falilo, ma koliko Seibei radio kao knjigovodja,obradjivao zemlju, dobijao (malu) pomoć od familije, zaduživao se. Neku godinu posle, vidimo Seibeija koji je potpuno posvećen svojoj deci i staroj, bolesnoj majci. On ide okolo zapušten, dotrajalog kimonoa, ne kupa se, često biva ismevan od ostalih samuraja svog klana.


Priča dobija nešto drugačiji tok kada se u Seibeijev život vraća ljubav iz dečačkih dana, sada razvedena Tomoe, koja postepeno, iz dana u dan ulazi sve vise u život
Seibeijeve porodice, pomažući mu kao prijatelj oko dece. Seibei, iako jasno u ljubavi prema Tomoe, biva uzdržan i distanciran, svestan svog siromaštva, neželeći da Tomoe prolazi sa njim kroz sve te muke. Kao da im to nije dovoljan ambis, političke igrarije samurajskog klana im dodatno ometaju tu nežnu i brižnu ljubav. Seibei od starešine dobija zadatak da ubije vrsnog borca koji odbija da izvrši harakiri i napusti položaj, sedeći u svojoj kuci i ubijajući svakog borca kog klan posalje na njega. Za Seibeija je to, naravno, pitanje časti, i on pristaje na opasnu misiju iako čak više i nema svoju katanu koju je prodao zbog nemaštine.

Rekoh, prelep film, topla i nežna priča, vrhunski odglumljena, prelepo snimljena, sa sjajnom muzičkom podlogom,svakako jedan od najboljih primera savremenog japanskog jidaigeki filma. Na sentimentalan način film iz perspektive običnog coveka, pored njegovih ljubavi i nedaća, priča i o teškom vremenu u japanskoj istoriji, sumraku jedne epohe, mučnim zatišjem pred buru koje najavljuje novo doba. Skromni, brižni, časni, avaj i napaćeni i siromašni Seibei je slika i prilika izumirujuće autentične figure japanske istorije, samuraja.

Veličanstven film, meni

Hvala ekstremnom članu puppet_master-u na komentaru za ovaj divni film, ništa ne bih ni dodala ni oduzela, samo još jedna velika preporuka, naravno ko voli, jer o ukusima ne vredi, a tek o neukusima.....

eo još jedan da te razveseli.
ko što je puppet reko, odličan film.lijepa priča, dobro odglumljeno i tehnikalije.
ja bi posebno istaknuo priču/scenarij iz razloga jer mi se sviđa što je to krasna priča djeteta o svom ocu, a i pomajci. i u neimaštini djeca su bila sretna s ocem koji je prije svega bio ljudina, a ostalo što je bio i morao biti je proizlazilo iz okoline i vremena u kojem je živio i morao se brinuti za djecu. za mene ovo nije baš film o direktno samurajima nego o velikom čovjeku i ocu.
da nebi samo hvalio, osim prve borbe sa ščapom koja je super, druga koja je ujedno i zadnja nije baš najbolje uklopljena u film jer se pretvorila u teatralno pjesničko prenemaganje.
da, gledat ko nije. šta se čeka?