Lo spietato (2019)

Ponegde zabavan, podseća na starije domaće filmove (dok sam ih još razumeo), bez nekakvog tobože glamura kriminala, uz humor, dozu i realističnosti povremeno, mada meni ipak ne preveše ozbiljan film. Kalabrezi su svašta nešto radili svih tih godina, ovde tek protrčano kroz deo toga i to iz perspektive užasnog kicoša-primitivca, da ne kažem baš ljigavca. Daleko od toga da bi se išta tu trebalo romantizovati ili pravdati, ljudski je to lik pa neka i prenaglašen ponegde, siguran sam da ih ima na tone i mnogo gorih u toj celoj priči tamošnjoj, tek nije loše imati kakvog možda ipak prizemnijeg, malo makar manje ljige od čoveka za centralnog lika, da bi film (meni!) bio i efektniji. Ovako sam jedva čekao da se završi, što je ovaj i učinio, bez iznenađenja, zapravo me je kraj razočarao, nije ga naš antijunak zaslužio. Ma čime.