Gräns (2018)

Postoji čovjek po imenu Efthymis Filippou, kojeg sam upoznao negdje 2011, grčki genijalac, scenarist, koji bi se odlično uklopio u ekipi sa Johnom Ajvide Lindqvistom, Isabellom Eklöf i Alijem Abbasijem.

Veoma dobar i veoma neobičan film. Granica je odličan naziv, sve je u ovom filmu na granici. Moderna bajka, drama, romansa, fantazija ali tako realno i uverljivo prikazana. Gluma i maska su izvanredni (jedina nominacija za Oskara je upravo za masku i periku). Originalna priča, sa šokirajućim sadržajem, ali opet sa trenucima tako toplim i humanim. Human je upravo ključna reč ovog filma koji je na granici, u svemu: u glumi, priči, filozofskoj potci te priče i njenim neobičnim preokretima, vizuelnom izrazu, muzici (moćna). Zbunio me je film. Dopao mi se, ali ne znam odakle da mu priđem. Tek sam ga pogledao, utisci su još vrući, ali zaokupio mi je pažnju. Glavna glumica i njen partner su maestralni, ona pogotovo. Fotografija je sjajna, neke scene prirode i aktera ostavljaju snažan utisak. Volim weird u filmu, a ovo je baš, baš uvrnut film. Ta uvrnutost koliko je snaga toliko je i ono što odvraća da se za film vežete direktno. Preporučujem ga. Upečatljiv je i uverljiv. A, kad pogledate ovaj, možete zatim i Taxidermiju Đerđa Palfija. Setio sam se njega, u par trenutaka.

Nije zlato sve sto sija.

Zanimljivo, sto ne mora nista sa znaci , na Imdb su mu dali ocenu 7.1 a ja 7.