somewhere i have never travelled,gladly beyond

 e.e. cummings 

1931.

 

negde gde nikad nisam putovao, rado izvan

svakog iskustva, tvoje oči imaju svoju tišinu:

u tvom najlomnijem gestu su stvari koje me zatvaraju,

ili koje ja ne mogu da dodirnem jer su isuviše blizu

 

tvoj najblaži pogled lako će me otvoriti

mada sam ja se zatvorio kao prsti,

ti me otvaraš uvek laticu po laticu kao što Proleće otvara

(dodirujući spretno, tajanstveno) svoju prvu ružu

 

 

ili ako budeš htela da budeš blizu mene, ja i

moj život zatvorićemo se veoma lepo, iznenada

kao kad srce ovog cveta zamišlja

sneg kako se oprezno svuda spušta    

 

 

ništa što mi opažamo u ovom svetu nije jednako

snazi tvoje moćne lomljivosti: čija tekstura

me potčinjava bojom njenih zemalja,

donoseći smrt i večnost sa svakim dahom

 

(ja ne znam šta je to u tebi što zatvara

i otvara;samo nešto u meni razume

glas tvojih očiju dublji je od svih ruža)

niko, čak ni kiša, nema tako male ruke)  

16.05.2016 VB