The Beastmaster (1982)

Don Coscarelli, tip koji je prethodno snimio nezavisne filmove koji će postati kultni (Kenny & company, Phantasm) uspeva da od puniša iskopa 10 puta veću cifru (blizu 5 miliona $) i snimi ovu epsku avanturu krcatu akcijom, oblinama Tanye Roberts i iznad svega meni milim životinjicama, čime biva još jedan filmić koji mi je ulepšao detinjstvo.


Kako u sred prastarog bronzanog doba veštice proriču smrt moćnom lideru kulta (Rip Torn, bradom i urnebesnim veštačkim orlovskim nosem lično) od strane nerođenog sina kralja kakve pustinjsko-planinske vukoyebine, ovaj brže bolje šalje svog pomoćnika-mistika da kakvom magijom (beba se prebacuje iz stomaka kraljice u stomak krave (!) koja je i porađa/oteli, ne pitajte bolje) izazove prevremeni porođaj i ritualno ubije bebca. Bebca spašava seljak, odnoseći ga u svoje selo u kojem ga podiže kao svog sina. Momčič još u svom detinjstvu uviđa da je na kakav čudan način umom povezan sa životinjama. Kada je narastao, pretvorio se u relativno mišićavog Marc Singera (glumac koji me je uvek podsećao na muževniju verziju Mark Hamila) čije je selo napadnuto od nomadske bande. Uz pomoć psa jedva izvlači živu glavu, shvatajući da niko od seljana nije pošteđen, zaklinje se na osvetu i tu avanture Gospodara zveri tek počinju...


Coscarelli naravno nije pravio ozbiljan film, pisao ga je po uzoru na peplum filmove sa Steve Reevsom, delom i one Ray Harryhausena (iako će ga poneki kritičari potom nepravedno optuživati da je krao od Konana), usput se zabavljajući, praveći film ipak namenjen mlađoj publici, bez psovki, nepotrebne brutalnosti, krvi (na sreću ipak stigosmo da uhvatimo makar Tanjicine grudi, iako je ovo PG film), gde se interesantno slavio taj poseban odnos koji ljudi nekada imaju sreću deliti sa životinjicama (ne mislim time na tu izmaštanu telepatiju, naravno). Našem junaku pomažu preslatke feretke-lopužice, oči njegovog vernog sokola, crni panter (koga zapravo glumi u crno obojeni tigar jer su panteri prilično nezahvalni za dresuru/filmski set/saradnju sa mnoštvom nepoznatih ljudi) a tu su i kakva mitološka bića, polu ljudi-polu ptice, naklonjeni Gospodaru zveri zbog njegove ptice itd. Pomažu mu i ljudi koje usput sreće, svi zajedno protivU religijske i varvarske tiranije, dakle milijana.


Sada sam, naravno, prerastao ovaj filmić, već neko vreme zapravo, no opet me je i obradovao tokom ponovnog gledanja, vraćajući me u mračne bioskopske sale mog detinjstva. Radovala me je i Tanya, ruku na, da kažemo, srce a zabavan mi je bio i audio komentar Coscarellija i producenta koji su se glupirajući se, usput navodili i meni interesantne detalje sa snimanja ovog filma. Izdvojio bih još i kameru legendarnog John Alcotta (Kubrickov snimatelj, zaslužan za vizuelnu lepotu filmova Barry Lyndon, The Shining, kao i March or Die, Greystoke itd) zbilja je tip bio majstor sa sočivima/filterima, jedan od najboljih, i to je vidiljivo i ovde. Film je imao uspeha, pratilo ga je dva nastavaka pa i televizijska serija, nažalost bez ove ekipe iza kamere.

Trash.Totalni