Rosetta (1999)

Braća Dardenne nas još jednom maestralno vode kroz svet svog lika, ovde je to gotovo "rovovska" borba tinejdž Rosette da nadje i zadrži posao i započne nešto što bi makar ličilo na "normalni život". Ona živi sa majkom alkoholičarkom u prikolici, jedina je koja se grca da iz tog sveta izadju, dok je majka kakva izmučena poražena duša, koja muškarcima deli usluge svojim usnama kako bi došla do alkohola ili dobila nešto hrane.

Sa druge strane Rosette je opsesivno, skoro pa psihotično u stalnom grču oko potrage za poslom,uz gnušanje prema majčinim demonima, bez ikakve namere da se preda i da dozvoli da joj išta prepreči put. Noću, pre nego što joj se završi svaki od paklenih dana, ona šapuće sebi svojstvenu "molitvu", pre glasno podsećanje da su joj jedino potrebni posao i prijatelj, te da je moguće živeti poput drugih. Avaj, da li je to njena realnost? Rosetta će zapravo dobiti priliku, težak izbor izmedju (jedinog) prijatelja i posla, dilemu koja će osakatiti njen ionako već mučan život...

Surova realnost i sumorno odrastanje u današnjem stravičnom svetu u kojem mnogi vode ovakve borbe, često zaludne (u Srbiji ima valjda 800.000 nezaposlenih i ovog trenutka) uz nigde pomoći i svuda prepreka, ovde dakle prikazane u borbi onih mladjih, te ovo može biti i “coming of age” film. Mnogo toga mi se dopalo, počev od tog stalnog pristupa autorskog dvojca gde smo prikovani za junaka i pratimo ga u stopu kroz njegov univerzum, bez trena predaha, te osežamo sve ono kroz šta ovaj (ovde ona) prolazi. Glumičica je fenomenalna, taj njen grč (lica, tela, pokreta, uma) ostaje i proganja posle odgledanog filma. Sama borba, vera, neposustajanje, naravno i poraz, predaja, i opet nada, sve do zadnjeg je zbilja maestralno predstavljeno (neću ići u detalje iako to ne bi bili baš spoileri, ovo je film koji se ionako mora doživeti emocionalno, a to bih prepustio gledaocima, uz njihova zapažanja pomenutih rešenja).

Film svakako sjajan, Émilie Dequenne odlična, no sam sivi, izrazito melanholični ton sa dodatkom pesimizma (u svom najvećem delu makar), uz perpspektivu drhtave kamere s ruke možda oteraju pokoga od filma, nije ovo za svakoga, no oni strpljivi, i sa odgovarajućim afinitetom, biće nagrađeni.

Preporuka.