La battaglia di Algeri je, između ostalog, ultimativni film o gerilskom ratovanju, ilegali, neko bi rekao terorizmu, imperijalizmu, kolonijalizmu, avaj, brutalnoj borbi dve strane u višegodisnjem ratu.

Alžir, u momentu otvaranja filma, je već 130 godina francuska kolonija. Delu naroda je odavno dosta francuskog režima, vladavine/upravljanja zemljom, naziva "prljavi Arapi", upadljivih razlika izmedju života u evropskim četvrtima i života u arapskom delu. Sam film je izrazito nasilan, ne samo zato što prikazuje realnost jedne zemlje a ne filmsku ratnu avanturu, uz to još i u prilično realističnom, gotovo dokumentarnom stilu, već su u to vreme i dalje bile popularne sasvim drugačije predstave rata u filmovima. Ovde nema ispravne strane..

Ovo je dakle film koji počinje 1955. godine, kada se alžirska nacija postepeno budi iz svog košmara, u još krvavijoj realnosti. Film prati borbu izmedju Alžiraca i Francuza kroz svakodnevnicu mladog Alija, nepismenog lopovčića koji je detinjstvo i deo mladosti proveo po kazamatima, koga po poslednjoj robiji za svoje ciljeve vrbuje FLN (Front Narodnog Oslobođenja) sa jedne strane, i francuskog generala Matthieu-a sa druge strane, koji je u Alžiru upravo da bi okončao nasilje Alžirskih pobunjenika. Tokom godina koje se u filmu smenjuju, svedoci smo brutalnih akcija FLN-a, te podjednako brutalnog odnosa francuske armije u kojekakvim iživljavanjima nad lokalnim stanovništvom. Film ne bira strane, prosto nam kazuje, verujem vrlo nenametljivo, istoriju ove napaćene zemlje, bez nezrelog prikazivanja crno-bele slike tamošnjih razlika, što je eto još jedan od aspekata koji ovaj film (meni) čini veličanstvenim.

Preduga mi je teza iz ostatka teksta, bolje i da ne kopiram sve to ovde Kako bilo, ovo je zbilja sjajan film, pa šta već ko izvukao iz njega. Od mene, svaka preporuka.