Daddio (2023)

Statičan film u prevodu radio drama kojoj nije mesto na platnu.

Nije mi problem što je statičan i skučen, sav sazdan od dijaloga. Bilo je i ranije sličnih stvari. Problem mi je kvalitet te filozofije i polemike u paketu koji je više obećavao nego što je isporučio. Treba baš imati umeća da se sa tako oskudnim izborom namirnica pripremi vrhunski obrok.

Kamerna radnja svedena na unutrašnjost taksija i razgovor dve osobe svakako nisu sadržaj koji će mnogo gledalaca oceniti visokom ocenom. No, većinu čini ona populacija koja je filmski ukus oblikovala pod jakim uticajem standardne holivudske produkcije gde ako nema pucnjave, SWAT jedinica, prevrtanja kola i eksplozija - nema ni filma. Svedenost je glavna prednost ovog filma, bez pokušaja da svaka rečenica bude "veća od života", bez pretencioznosti, bez težnje da dijalog bude na nivou filozofske diskusuje. Dve osobe koje su na početku potpuni stranci, tokom vožnje se međusobno upoznaju do nivoa koji nisu dostigli ni sa svojim bližnjima. Nenametljiv, intrigantan film, 100 dobro utrošenih minuta. Sa moje strane 8/10

Napokon film čiji je žanr drama ali ali ali.... Ukusi i razmišljanja su različiti ali ja ću morati ovo da napišem. Za mene ne postoji najbolji glumac ili glumica ili najbolji film ili najbolji fudbaler itd itd ali kad bih morao da biram da kažem ko mi je najbolji glumac to kod mene ne bi bili De Niro ili Paćino koji su na neki način i izvikani, meni bi to bio upravo Šon Pen. Kako taj čovek dobro glumi ja bih mogao njega da gledam 1h 30 min samo da pije kafu. A sad da se vratim na film. Dugo dugo sam čekao prevod ovog filma a pogotovu moja majka koja obožava Dakotu je stalno pitala il izašo prevod il izašo prevod. I evo napokon odgledah ovaj film večeras nakon nekih komplikacija sinoć i moram reći tj. napisati sledeće. Filmovi na ovakvu temu znaju da budu baš interesantni, razgovori dvoje ljudi na razne teme ali ima i jedan film gde igraju Samjuel L. Džekson i Tomi Li Džons npr i ne mogu baš da se setim ali mislim da je bio bolji od ovog kad su takve tematike u pitanju. Ne kažem da je film loš ali teme za razgovor u filmu su više bile kako ja to nazivam filozofske alki nije bilo filozofski nego to je kad je neko nesređena ličnost kao moja sestra od tetke pa tako filozofira i to su u prevodu te priče u prazno gde pričate pričate pričate a ne kažete ništa ili ako slušate ali vam cela ta priča ono bzw, bez da potrefite metu ili srž problema ako ga već imate i iznosite. Kao na primer ovi studenti, ovi protesti. Sve je to bez ikakvog poentiranja i pogađanja u srž problema jer te šetnje na žalost neće ugroziti nikoga ali nikoga ko je sad na vlasti. Ja ovaj film, Daddio, ne mogu oceeniti niti odlično ali niti loše pa ću naći neku sredinu i oceniti ga sa tako tako. I eto, ukusi su različiti i o tome ne treba raspravljati, neko može da ga odgleda 3 puta nekome je loš nekome je odlićan a nekome onako upravo in the middle.