Južnokorejski triler apsurda po ugledu na... (21.06.2024.)   | BA | HR | MK | RS | SI |

Mene su ladno tri nastavnice zveknule životinjski (dlanom) do tamo negde 1985. dakle do moje desete god a tada nisam bio ono što ću postati kasnije, stvarano sam bio povučeni, tihi, vaspitani dečkić. Mili.  To je van pameti bilo, pripadalo je nekom sasvim petom vremenu. Valjda su se ma'ko izokrenula ta vremena. Naravno da je sve to kao i ovo danas idiotizam, ikakvo nasilje na relaciji pedagozi-učenici, komično jeste (meni) roniti suze nad nekakvim gubitkom autoriteta danas, autoritet bi valjalo valjda i zaslužiti na prvom mestu. 

U srednjoj, početkom devedesetih dakle, je bilo nešto drugačije. Tada na razrednom času, razredni gleda neopravdane časove, pa prozove Jablana, jer je seljo bio dvometraš ogromnih šaka, i onda da on, profa, ne mora da se izlaže rizicima, lepo naredi Jablanu da svakome lupa po macolu za svaki neopravdani. Mene je pa redovno izbacivao sa časa, bio mi je potom tokom godina mahom i zabranjeno da ga uopšte provedem u učionici, samo moram doći i biti ispred  jer je Jablan tako u početku par puta, siroma, mogao samo na dva koraka od mene, pa gleda čas profu, čas mene, pa ne zna šta će, jbg nastane slom sistema  ovaj me izbaci, a ništa nisam ni pretio niti šta slično Jablanu. Jbg, nikog živog ne čačkam, znaju šta mogu a da me onda neko ponižava ni zbog čega i trese mi muda tu, pa ne živimo svi u Diznilendu. Mani. Poenta je da je nasilje oduvek, na svaki mogući način prisutno među ljudima, nažalost i među decom, pedagozima, roditeljima, samo je pitanje šta sve dođe eto do novina, a da je kretensko koješta sada, jbg jeste. Bilo je kretenluka i ranije, ako mene ko pita. E sada, vagati kretenizam kroz decenije...hehehe, neka fala.  (što se mene tiče, naravno)