Bardo, falsa crónica de unas cuantas verdades Aka Bardo: False Chronicle of a Handful of Truths (2022)

Bardo, False Chronicle of a Handful of Truths (Španski: Bardo, falsa crónica de unas cuantas verdades), ili samo "Bardo", je meksička epska crna komedija-drama iz 2022.godine,koju je napisao,režirao, montirao i producirao genijalni Alejandro G. Iñárritu.Svih šest njegovih filmova obožavam,a ovaj me posebno oduševio.Toliko briljantnih ideja i do sada neviđenih specijalnih efekata primenjenih na psihodelične scene fleš bekova i vizija iz snova glavnog glumca, bez trunke SF-a ili holivudskih blockbusterskih masovnih scena.To je prvi Iñárrituov film koji je u potpunosti snimljen u Meksiku,još od "Amores perros" iz 2000. godine.On je prvi meksički reditelj koji je nominovan za Oskara za najbolju režiju ,a ovaj film je pokupio mnogo nagrada po festivalima širom sveta.Naslov se odnosi na budistički koncept "Bardo" - granično stanje između smrti i ponovnog rođenja.Nadrealne scene su neverovatno snimljene i Silverio prolazi onostranu teritoriju iz sna u naredni san.Teško da nešto mogu porediti ali jedino mi pada na pamet belgijski surealista René Magritte,poznat po fantastičnim slikama, u kojima je stvarne objekte prikazivao u nemogućim odnosima."Bardo: lažna hronika gomile istina" je halucinogeno, vizuelno zapanjujuće i impresivno iskustvo postavljeno nasuprot intimnom i dirljivom trippy putovanju Silverija (Daniel Giménez Cacho), renomiranog meksičkog novinara i dokumentariste koji živi u Los Angelesu, ali je, nakon što je proglašen za dobitnika prestižne međunarodne nagrade, primoran da se vrati u rodnu zemlju, nesvestan da će ga ovo jednostavno putovanje gurnuti do egzistencijalne granice i apsurnih situacija. Ludost njegovih sećanja i strahova prodire do sadašnjosti, ispunjavajući njegov svakodnevni život osećajem zbunjenosti i čuđenja. Uz snažne emocije i gorki crni humor, Silverio se bori sa univerzalnim, ali intimnim pitanjima o identitetu, uspehu, smrtnosti, istoriji meksika i duboko emotivnim porodičnim vezama koje deli sa svojom ženom i decom.Njegov um odvest će ga u stanje najvećih fantazmagorija u kojima Amazon kupuje teritoriju Mexica.Film nam ostavlja poruku - šta zaista znači biti čovek u ovim pohlepnim modernim vremenima,gde sebični mediji mrve i diktiraju način i nameću uniformisani model života za svakoga od nas.Koliko je duboko ličan i zahtevan, Bardo, balansira tankom linijom između briljantnosti i čistog hedonizma,kroz direktne cinične kritike i potpunu slobodu izraza dok nas vodi kroz kompletnu i istinitu tešku istoriju Meksika.Teško ko bi se usudio da na tako surovo iskren i brutalno emotivan način napravi crnu komediju u trajanju od gotovo 3 sata.Film je dobio polarizovane kritike kritičara,što je Iñárritu i hteo.Tačno je znao šta ga čeka i namerno je to uradio.U intervjuu za Los Angeles Times, Iñárritu, iako,kao i uvek, nije pročitao nijednu recenziju, verovao je da među kritičarima postoji rasna pristrasnost i izjavio je da se lični umetnički izraz samog filmskog stvaraoca ne bi trebao komentarisati. Kako ovaj namćor kaže: "Moj film nije samoreferencijalan. Ovo nije narcisoidno. Nisam ni ja... Da sam možda iz Danske ili da sam Šveđanin, bio bih filozof... Sviđalo vam se to ili ne - za mene postoji neka vrsta rasističke podloge zato što sam namerno pretenciozan,i zato što sam Meksikanac."Film Bardo,nije lak za gledanje jer je prepun maštovitih obrta i bogatog kulturnog i istorijskog nasleđa. Ako niste sigurni šta da mislite o naslovu filma - ili ako niste upoznati sa meksičkom književnošću, filmom i istorijom - Miranda Tsang je sastavila listu stvari koje treba pogledati i pročitati pre nego što sednete da uživate u filmu.Kao prvo,to je knjiga "The Tibetan Book of the Dead",film "La mala educación" Pedra Almodóvara,"8½" Federica Fellinija,Terrence Malickov "The Tree of Life","The Hand of God" Paola Sorrentina i sve od Terry Gilliama i ekipe. Takođe,treba pročitati “The Aleph,” Jorge Luis Borgesa i "One Hundred Years of Solitude" Gabriel García Márqueza. Da bi se razumeo meksićki identitet,tu je “The Labyrinth of Solitude” Octavia Paza.U svemu tome su i Antonio Gramsci, Marquis de Sade, Dante Alighieri i mnogi drugi umetnici,a posebno pisci.Obavezno je poznavanje "Forrest Gumpa", "Cinema Paradiso", pa čak i "Malog princa" i "Alise". Neki delovi su simbolično prerađeni iz raznih filmova,kao i Iñárrituovih sopstvenih (kula lobanja iz "The Revenanta"),a tu su i scene-omaži Pasolinijevoj "Teoremi","The Mirror" Andreia Tarkovskog,David Fincherov "7" i "Amour" Michaela Hanekea. Silveriov otac: "Život je samo kratki niz besmislenih događaja.Moraš mu se predati,stisnuti šake i glavu gore.Sećaš se šta sam ti govorio?Srkni malo uspeha.Promućkaj ga u ustima i ispljuni,inače će te otrovati."

Meni se baš svideo film.