Južnokorejski SF uskoro poznatog reditelja (09.01.2023.)   | BA | HR | MK | RS | SI |

Je, je, čekam, gledam čim bude.

Korejski T4+US+Frost komponente, komutacija vazi;), mozda, ali ko zna.

Neka, neka, sinoć me ubi Sang-ho Yeon sa njegovim Psychokinesis, prethodni Peninsula nije baš za kakvo slavlje bio, eto i plakat () nije na nivoJu, dok ne vidim-ne verujem mu išta.  Nema umene radosti zbog ranije slave, koliko mu je Train to Busan dobar, toliko su ova potonja dva razočarali, gledaću svakako, samo kažem. 

I nisi apsolutno išta propustio, pa, ništa dobro. 

Romantike.

Nije loš, donekle me je iznenadio, nešto je ambiciozniji od onoga čega sam se pribojavao (još jedne generičke sci-fi akcijade kakve već ionako non-stop zaboravljamo odmah po gledanju tih hollywoodskih varijanti). Naravno, opet sam ponegde imao problema sa ekspozicijom, potom je tu i sentimentalnost bliska melodrami, katkada se to ne može izbeći sa korejskim filmom, toliko o mitu korejskih savremenih filmova koji su tobože beskompromisni, ne može dalje od istine, čast mnogim izuzecima no itekako se prave ustupci specifičnoj publici i tome, nažalost, autori pribegavaju čak i kod nemalog dela onih vrhunskih filmova, to nam je, što nam je. Problem je pre u tome što je sve to na uštrb zapravo meni zanimljivog sveta koji se nedovoljno koristi u ovoj priči, tek površinski dotiče toliko potencijalnog mesa priče. No, manimo se toga na tren, ovde je ipak ljudska priča centar filma, odnos majke i kćeri, uz dobre dve glavne glumice koje ih tumače, film vizuelno često biva interesantan, sa nešto uzbuđenja u ackionim sekvencama u trećem činu, tako da ima svojih vrednosti.