Madrid, 1987 (2011)

Maskiran u komediju, krcat seksualnom tenzijom, Madrid 1987 je daleko ozbiljniji, višeslojniji film, sjajno vođen i još bolje odglumljen, sa finim scenarijom koji nam govori o svega dva lika, slavnom, nadmenom piscu/novinaru, političkom disidentu u svojim sedamdesetim i mladoj studentkinji novinarstva sa kojom se ovaj sreće, tobože zbog intervjua, no koju nagovara da svrate do praznog ateljea njegovog prijatelja, jasno u želji da je zavede. To mu avaj ne polazi najbolje za rukom, milica, iako znatiželjna i očarana delom svog idola, je pre nesigurna, obazriva, najradije bi možda bila negde drugde, te uz smotani pokušaj razmene tobože strasti ipak odustaje, odlazi u kupatilo da se tušira, ovaj je prati, dolazi do jos nezgrapnije situacije, milica pokušava da izađe iz kupatila...no vrata se zaglavljuju. Novinarev prijatelj neće doći još puna dva dana, te su ovo dvoje blesa prepušteni gologuzi jedno drugome, sa jednim peškirom u par kvadratnih metara kupatila. Ono što sledi je prilično zanimljiv intelektualni filmić, sav u razmeni misli, zavođenju, sećanja na prošlost, kako samih likova tako i Frankove Španije, te one Španije potom, o novinarstvu,životu,strasti...Vremena je puno, prostora malo, upućene jedno na drugo, dve osobe se upoznaju u najintimnijem maniru…