Song to Song (2017)

MOVIE REVIEW: SONG TO SONG 8/10 Malikove filmove nije lako pratiti, usled "razbijenog" narativnog toka, manjka "radnje" i dijaloga, mnogo "fotografije" i koreografije, baš kao da se radi o alternativnom pozorištu, a ne filmu. Iz tog razloga kritike njegovih filmova su uglavnom dijametralno suprotne, od onih koji ga ocenjuju kao genija, do onih koji se uporno razočaravaju sa svakim novim filmom. Iako glumci koji se pojavljuju u njegovim filmovima nikada nisu sigurni da li će njihov lik uopšte preživeti montažu, slavnih imena nikada nije nedostajalo (Bred Pit, Šon Pen, Ben Aflek, Kejt Blenčit, Rejčel Mekadams, Džesika Čestejn; Rajan Gosling, Kolin Farel...) Glumcima sigurno nije lako da uokvire lik o kome im Malik daje štura objašnjenja, zahtevajući spontanost i improvizaciju. Neki se u tome lošije, neki savršeno snalaze. Lično, njegove "Drvo života" i "Tanka crvena linija" svrstavam u sam vrh filmskog stvaralaštva. "Novi svet" i "Prema čudu" nisu toliko savršeni, ali ni loši, koliko su ocrnjeni. "Od pesme do pesme" je negde na sredini. Možda bi i ostao osrednji Malikov film, da nije fantastičnih uloga koje su ostvarili četvero glavnih glumaca. (Majkl Fasbender, Rajan Gosling, Runi Mara, Natali Portman). I dok je Goslingova uloga najmanje zahtevna, Natalina jedna od njenih ne najjačih, a Marina najdefinisanija, Fasbender se našao u jednoj od najjačih uloga do sada. Izuzimajući bravure u filmovima Stiva Mekvina (Glad, Stid i 12 godina ropstva), koje će verovatno ostati highlight njegove karijere, ovo je uloga u kojoj je pokazao sve svoje umeće: dar za tragediju i komediju, spontanost, sposobnost improvizacije, duboko saživljavanje sa likom, sposobnost da mimo dijaloga bude jasan i precizan u izražavanju i sposobnost da se konektuje sa svojim partnerima oba pola. Lik muzičkog producenta koji ima u sebi i potrebu za slobodom, i opsesivnost, i sadizam, i strah od života, i još mnogo toga teško bi funkcionisao na platnu da ga ne glumi glumac ovakvog kalibra. Hemija koju ima sa svim partnerima, a posebno Portmanovom, toliko pleni da ostaje žal što zajedničkih scena nije bilo još više. Iako je lik oko kojeg bi priča trebalo da se odvija zapravo onaj koga tumači Runi Mara, bez zadrške se može reći da joj je Fasbender ukrao svetlost reflektora. Nisam očekivala da baš u ovom filmu vidim jedno od najboljih Fasbenderovih ostvarenja, ali on jednostavno ne može da omane. Čak i kada film omane (što ovde nije slučaj).