Nisi me shvatio. Moj komentar je općenito, a ne samo na ovu kritiku. Malo je pohvaljenih filmova. Imam dojam da si općenito prekritičan na filmove. O ukusima se ne raspravlja. To je stara stvar.

pljuvanje po članovima sajta nije dozvoljeno (osim po meni) tako da ovo je prvo i zadnje upozorenje

Mocart i Mica trofrtaljka u kafani na Sejselima.

  Hvala, poslušaću savet onih koji su film gledali. Zaobići ću ovo čudo bar za izvesno vreme. Možda padne neko gledanje sa društvom do novaka. Zezanje uz prostoće uvek dobro dođe

Eh... zlatno doba. Cudna mu je osobina da se ne vraca.

Moze li nova tehnologija doneti nazad IDEJU? Moze li VR ili nesto iza biti ta tvoja nada i novo zlatno doba? Ne znadem.

  Ideja ima kao što ima i dobrih filmova. Isto važi i za sve ostalo. Da su ljudi bili malodušni posle prve projekvije braće Limijer nigde ne bi stigli. Ulazak voza u stanicu ima uglavnom sve ono što ima današnji film. I to je neka druga priča.

  Što se Linča tiče, pa postoji rema posvećena Tvin Piksu i tamo sam napisao šta mislim. Linč je evoluirao u trola i to nema nikakve veze sa ovom temom. Možda ima veze sa trolovanjem ? Mislim na Linča, to se podrazumeva.

 

Iznenadite me. Ne snimajte Meg. Snimajte Twin Meg. Ni nova dobra ekranizacija Mobi Dika ne bi bila na odmet za pocetak. Za vezbu, ono.

  Iz moje interesne sfere koju nemam da napišem koji red.

  Braća Limijer su u filmu od jednog minuta primenili sve osnobne filmske tehnike koje se i danas koriste.

Nisam "mislio" na Meg nego na bracu Limijer, sto je naravno sala, interna.

@Stole

Sve kul. Gledao sam Meg, ne bih komentarisao da nisam. Moderni klasici... to jeste diskutabilno. Ali to valjda vazi i za film, npr. sto sam pitao za Hereditary kako znaju da ce se zaboraviti, a kaze ima onaj klik koji se desi ili ne. Treba vreme. Mada, opet, verovatno bi se odmah dalo proceniti da se pojavi novi Dostojevski. Ali toga nema.

  Nisam gledao Hereditary pa nisam u toku a za Meg sam se na vreme ogradio.

  Film ne mora da uma vremensku distancu, može se oceniti pre roka da li će dobiti kultni status. Osim toga, nov film može da izgleda retro, ako je dobar ništa mu neže smetati. Prvoloptaški primer mi je sjajni The Artist (2011).

  Književnost i muzika su retki zverovi, sve manje su zastupljeni jer zahtevaju određeno predznanje koje je nepotrebno u digitalnoj eri kojoj trebaju idioti. Manidona uopšte ne traba da zna da peva, sve odradi tehnika. Internet je postao sveopšti šum u kom se lako ne prepoznaje budala od nekog ko nešto zna. Ranije budale nisu ni u kafanu smele da izađu, bile su usamljene. Internet ih je ujedinio i zato me ne čudi što sve vrvi od stručnjaka koji znaju sve a koji su najbolji u lupetanju o onom o čemu pojma nemaju. Leče sirotani svoje komplekse na netu, recituju ono što su nabubali, gube se posle prvog potpitanja i postaju agresivni. Prepoznaju se ipak posle izvesnog vremena vajni isfrustrirani stručnjaci. Nisam oštar i znam da saslušam čoveka osim na netu. Tu nužda zakon menja jer nemam direktan kontakt sa sagovornikom.

  Otišao sam iz teme.

Ni ove koje jesu nisu bas ujedinile misljenja. Na kraju se opet svede na ukus. Nisi otiso iz teme, po meni.

  Filmofili su zanimljivi ljudi a filmovi su podeljeni po žanrovima. Na primer, Karpenterov Thing je bio totalni promašaj za kritiku i povodljivu publiku. Stekao je ubrzo svoj zasluženi kultni status kod filmofila zahvaljujući video klubovima.

  Danas su mediji mnogo agresivniji i slabi i povodljivi ljudi veruju da, na primer, Karleuša zna da peva, master dizaster ispunjava obečanja, da je okej biti, khm, moderan, itd.

  Napisah beć negde ovde, više mi znači mišljenje nekog čoveka, sakrivenog iza nika, koji je film gledao, od medijskog zavijanja hijena koji su za to debelo plaćeni.

  Što se tiče ukusa, o njima se ipak ne govori i oni jesu odraz individue a ne mase.