Sumorna priča o francuskom pokretu otpora, tišini oko tih ljudi, napetosti i stresu koji iz njih vrlo suptilno vrište u većini kadrova, Jean-Pierre Melville sve to vrlo dobro zna budući da je i sam u okupiranoj francuskoj bio pripadnik pokreta otpora. Mi dakle pratimo jednu od ćelija organizovanog otpora, svega petoro-šestoro likova, na (operativnom) čelu sa Gerbier-om (apsolutno fantastični Lino Ventura) neupadljivom sredovečnom tipu koji ispod svog hladnog lica krije buru emocija u potpuno suludom životu koji vodi.

Lažni identiteti, paranoja, tepške odluke lišene herojstva i pompeznosti (Otpisanih npr), dok ni Melville ne gradi ikakav mit oko ovih ljudi...oni su preplašeni, tihi, u večitom mirenju sa time da im svaki dan može biti zadnji, sa previše neprijatelja i stranputica, gotovo bez prijatelja i pomoći, ovde nema dizanja u vazduh kakvih švapskih centrala, sve akcije, poput ukupnog tona filma i samih likova, se obavljaju u senkama iz naslova. Nema ovde sentimentalizma, mitova i romantizma borbe za ispravne ciljeve. Samo tama, strah, verno dočaran užas rata iz manje tipičnog ugla nego što smo to navikli videti.

Melville razbija ovde, upravo to vođenje kroz priču je ono što pravom filmofilu može, čak i kod onih mučnih scena, mamiti svojevrstan osmeh, onaj poštovalaca Filma dakle.Sve je savršeno uklopljeno, od same priče, ambijenta, Venture, epizodista, načina na koji se film razvija, pa do vizuelne nenametljive raskoši (od ulične kaldrme i oldtimer automobila pa do tapeta na zidu sobe), tenzije među ovim likovima, teški izbori koji se donose bez vremena za razmišljanje, stalna opasnost, stres, uz retko gde ovoliku realističnost, Army of Shadows čine nezaobilaznim na temu ilegalaca na okupiranom prostoru, ne o herojima, već upravo o običnim ljudima u stravičnim situacijama. 

Must see.