Priča je ovo i o braku, gladi, pokušajima da se sačuva svoje ja, zapravo ne bih znao da sumiram ovakav jedan film u jednoj rečenici. Voleo sam mnogo sledeći Risijev film, Il Sorpasso (interesantnog internacionalnog prevoda "A Easy Life" kao pandan naslovu ovog filma), ludo je zabavan, no šarm tamošnjeg Gassmana i ovde sjajnog Alberta Sordija su različiti, ovde ima toliko duše u naivnosti ispod površine svako malo kakvog cirkusa u životu blentavog Sordijevog Silvija, sve ovde biva ujedno i toplo, tragično, smešno, autentično ljudsko iskustvo, sve na jednom mestu, dok Risi baš i ne štedi svog junaka niti ga čini boljim nego što on zapravo jeste u svojim lutanjima i greškama, možda me je delom podsećao na Šurdu iz Vrućeg vetra. 

Ako već ko putuje italijanskim filmovima tog doba, valjalo bi da proba, eto neka baš i u paru navedene Risijeve filmove. Ja ću pa iskopati još nešto sa Sordijem.