Tv mreža, njegov agent, svekolika javnost su u šoku dok Bobby oseća da je pred nervnim slomom. Odlučuje da se iz L.A. vrati u rodni New York i potraži devojku Lily (Courteney Cox) sa kojom je proveo najlepše vreme u svom životu, onda kada je bio potpun, pre nego što je izašao iz te veze i postao slavan. No Bobby je iovako kontroverzna ličnost, sada posebno odlepljen i nesiguran upada sve dublje u imbecilne i komične situacije, i izgleda da je konstantno sve dalji od svog cilja... 

Priča takođe ima fenomenalnu potporu epizodista, zapravo izuzev Courteney Cox koja je vidno zalutala i bilo mi je neprijatno da je gledam (upadljivo loša) u nekoliko scena, svi ostali su sjajni i doprinose humoru filma. Tokom mnogih deonica filma bio sam ubeđen da prisustvujem improvizaciji glumaca, kao da nisu pratili scenario, i to mi se posebno dopalo, delovalo mi je izuzetno prirodno i spontano, iznad svega komično, što nije lako u takvim slučajevima, naročito kada je u pitanju ovakav humor, daleko od danasnjih tipičnih prizemnih i vulgarnih komedija, podsetio me je na slične filmove Woody Allena, uz eto ipak više hoda po ivici. Da je u filmu bila neka od boljih glumica imali bi i lepu ljubavnu priču (ovako sam se čudio sve vreme kog đavola Gallo juri za nekim poput Courtney Cox, koja je i ovde nepotrebno histerična i prenaglašena onda kada to ne treba da bude, što iritira i udaljava od priče).