Nadie hablará de nosotras cuando hayamos muerto (1995)

Glorija (Victoria Abril), Španjolka u svojim tridesetim i u mlakom pokušaju da se okane alkohola, već par godina van Španije, sada boravi u Meksiku, gde prestravljena siromaštvom koje je čeka u rodnoj Španiji, radi kao prostitutka. U danu kada "oralno opušta" krimose iz organizovane međunarodne mreže koja stoji iza pranja ogromnog novca na relaciji Španija-Meksiko, Glorija biva svedok gadne pucnjave između krimosa i korumpiranih pubova, gde jedva izvlači živu glavu, sa sve vrednom knjigom u kojoj je popis svih "perionica novca", te se, ionako proterana iz Meksika, brže-bolje vraća u Španiju, da je krimosi ne bi ostavili iskasapljenu u kakvom jarku.

Kod kuće je "čeka" njen suprug, toreador koji je posle teže nesreće ostao u komi, o kojem godinama brine njegova majka Julia (Pilar Bardem, majka Javier Bardema) koja je pa oduvek volela Gloriju kao da je njena kći, uprkos svim Glorijinim ekscesima i alkoholizmu. Glorija, vodeći se vrednim popisom, planira pljačku "butika"/perionice novca...ne znajući da u Španiju iz Meksika stiže još jedan preživeli pucnjave sa početka, osedeli plaćeni ubica Eduardo (veteran Federico Luppi), tip koji ima krizu svog odnosa sa Bogom, teško obolelu kći i sumnje oko svog prljavog posla, no ipak rešen da likvidira opasnog svedoka i vrati famoznu knjigu-popis...

Ima ovde svega, pre svega finog poigravanja sa žanrovskim kanonima, što čini film po koječemu atipičnim krimićem, više dramom, negde i zabavnim, ponegde i nepredvidljivim. Naravno, 20 godina i nije baš tako malo, ponešto toga i ne pije vodu danas, no itekako mi se dopao. Ma samo gledati Victoriu Abril u kompleksnom liku milice koja u sat i po zbilja prolazi svakakva čudesa...biva i više nego interesantno. Ona je potpuno izgubljena, opet tako odlučna (onda kada pokušava provalu, pa i pljačku, razbojništvo), pa slaba (sa alkoholom sa kojim se teško bori), pa tužna (bezuspešno pokušavajući da nađe posao, dobijajući čak i na konkursima jedino jadne ponude muškaraca da im se spusti), fobično preplašena od siromaštva protiv kojeg je spremna uraditi sve, pa i zapravo vrlo jaka, prkosna (kada biva podvrgnuta brutalnom,krvavom mučenju), blesavo zabavna kada vitla ogromnom bušilicom za beton, ne bi li probila pod do butika/novca ispod...te iako mi ponešto nije leglo, uživah u filmiću makar zbog Abrilove. Žao mi je samo što ovaj film nisam video tokom
devedesetih, kada je i izašao, verujem da bi mi se i više svideo. Ovako...šta znam, svakako iznad proseka i verovatno fin izbor za ljubitelje gospoja, pardon, gospođice (razvedena, dok pišem ovo, marta 2015.) Abril.