Mlyn i krzyz Aka The Mill and the Cross (2011)

Poljski film "Mlin i krst“ je režirao veteran Lech Majewski i verovatno je jedini film u kome je u glavnoj ulozi jedna slika!!!

Radi se o slavnoj slici "Uspon na Kalvariju" Pietera Bruegela Starijeg iz 1564. godine.On je bio kontroverzni flamanski renesansni slikar poznat po svojim slikama krajolika i prizora iz života seljaka."Uspon na Kalvariju" ili "Procesija na Golgotu“ (kako je neki prevode) je malo subverzivno remek delo na kojoj je na maniristički način prikazao Hristovo stradanje, ali i na ciničan način prikazao je psihologiju mase.

Film je istorijska bajka fokusirana na samo desetak od pet stotina likova prikazanih na Bruegelovoj slici.Kada ga jednom odgledate, nećete ga zaboraviti, jer je ispunjen gomilom čudnih likova i nadrealnim prizorima.Zaista,praznik za oči zbog posebnog "sfumato" načina snimanja i neodoljive vizuelne lepote.Iako se na slici Hrist upravo srušio pod teretom krsta, tako da je, u izvesnom smislu, akcija zamrznuta na nekoliko sekundi,simbolika Hristovog stradanja predstavlja kontrapunkt verskom progonu u Flandriji 1564. godine. Kroz ovaj neobični film nižu se vinjete iz potpuno nekonvencijalno prikazanog svakodnevnog života seljaka s povremenim monolozima nekog od glavnih likova, uključujući i samog Bruegela,koga glumi Rutger Hauer.On tumači strukturu i simbolizam vlastite slike.Prva asocijacija,kada sam počeo da gledam ovu lepotu, bila je spot grupe R.E.M. za pesmu "Imitation of Life",kog je režirao "autostoper" Garth Jennings.Naravno,tu su i mali omaži Bergmanu (The Seventh Seal) i Tarkovskom.Svakako treba pomenuti i grupu "Dead Can Dance" opsednutu flamanskim slikarima,čija muzika može biti ekvivalent ovom filmu. Mnoge scene u "The Mill and the Cross" deluju kao zasebne epizode, ali se čini da su sve povezane jednom temom ili, u ovom slučaju, narativnom niti, koja me podsetila na briljantna dela Roya Anderssona.

Jedna rečenica iz filma postavlja večno pitanje svih likovnih fantazija:"Kako bi bilo ući u veliko umetničko delo,i da li bi ono oživelo oko nas?".Čak i da samo posmatramo umetnika dok slika čistu stvarnost koju doživljavamo kao da smo unutra? Odgovor na ova iskonska pitanja daje nam ovde Lech Majewski, jedan od najpriznatijih poljskih filmskih stvaraoca čiji "Mlin i Krst“ je ponovno kinematografsko preispitivanje Bruegelovog remek-dela "Procesija na Golgotu“ za 21. vek.Sve je ovde briljantno čudno snimljeno sa 500 likova unutar slike, a 2017.godine,takođe poljska slikarka i rediteljka Dorota Kobiela je u svoju priču utkala preko 120 Van Goghovih slika i oživela ih kroz ručno oslikanu animaciju u svom filmu "Loving Vicent".I o ovoj divoti od filma ću ubrzo pisati! "The truth is,we cannot speak other than by our paintings." je rečenica koja povezuje ova dva neverovatna filma.Evidentno je da poljaci mnogo vole eksperimente,a veliki deo poljske kinematografije je fascinantan u svojoj toploj baltičkoj osobitoj neobičnosti.Nažalost,poljski filmovi su manje komercijalno zastupljeni od filmova drugih evropskih država.Odgovor na ovu nepravdu može nam dati istorija ove nesrećne države.

Lech Majewski je mnogo više od običnog filmaša.Izuzetan po širokom spektru interesovanja i obrazovanju.Veliki je poznavaoc svetske kinematografije,strastveni ljubitelj mračne klasične muzike, filmski i pozorišni reditelj, pisac,kompozitor, pesnik i slikar.Bio je student velikog Wojciecha Hasa u Lođu.Kada je u Poljskoj proglašeno vanredno stanje, Majewski je emigrirao u Englesku, a zatim u Sjedinjene Države, gde je živeo veći deo kasne komunističke ere.Ima dvojno poljsko i američko državljanstvo.Član je Akademije filmske umetnosti i nauke od 2018.godine.Njegove čudnovate umetničke instalacije su izlagane u više zemalja širom sveta. 2006.godine "Muzej moderne umetnosti u Njujorku" je bio domaćin retrospektivi njegovih radova.Ovo je bila prva celovita retrospektiva ovog poljskog filmskog stvaraoca. Za tu priliku, Majewski je kreirao film koji je na kraju nazvan "Glass Lips", iako je u početku trebao da se zove "Blood of a Poet" (pogađate da je naslov preuzet od Jean Cocteaua),jednog od njegovih heroja.Mnogo volim taj film "Glass Lips". Snimljen je bez dijaloga i predstavlja bizaran skup meditacija i flešbekova vizuilizovanih u formi groteske.Možda niste znali da je 1996.godine napisao scenario za legendarni film "Basquiat" sa Bowiem u ulozi Andy Warhola i trebao da ga režira,ali je napustio projekat i "poklonio" ga opakom Julianu Schnabelu.

Lech Majewski je snimio i nekoliko kontroverznih filmova o preispitivanju temeljnih principa religijskih dogmi.Svi su bili škakljivi za Vatikan."Angelus" (2000) o komuni izgrađenoj oko težnje za duhovnim savršenstvom kroz okultizam, "Field of Dogs" iz 2014, o vizijama pesnika Adama u vreme biblijske 2010.godine za Poljsku stradalu u poplavama, požarima, klizištima i armagedonskim katastrofama.Njegov noviji film "Valley of the Gods" (2019) je epska fantastična priča o drevnim božanstvima koja ratuju protiv želja modernog čoveka,stvarajući fascinantnu, misterioznu i idiosinkratičnu viziju Amerike.

Film "The Mill & The Cross" je zapažen i nagrađivan na brojnim međunarodnim filmskim festivalima,a premijerno je prikazan na Sundance festivalu.Uz Hauera,tu su još Charlotte Rampling i Michael York.Tehnička izvrsnost ovog filma prevazilazi moju sposobnost da ga adekvatno opišem. Film koji je imao za cilj da oživi besmrtnu Bruegelovu sliku i uspeo je u svakom pogledu, što je rezultiralo jednim od najboljih prikaza nerealne slike u realnom pokretu. Od očaravajuće kinematografije do neverovatnih inscenacija, do često stoičkih predstava koje uspevaju da zamirišu tako živopisno i pojačavaju nezaboravnu, pomalo elegičnu lepotu svega toga.Ovo uzvišeno delo Lecha Majewskog, kroz sliku detaljno opisuje rustikalni život Flandrije s ljubavlju,kakvu samo jedan evropski vizionar može da razume i podeli sa ostatkom sveta. "Narativ ovde nije poenta - izuzetna slika jeste,i ona bukvalno oživljava u ovom očaravajućem filmu.Čudesne scene ulaze u gledaoca kao što san ulazi u zaspalo telo." napisao je Graham Leggat u svom osvrtu.

Ovo je zaista više od filma,strogo i evokativno umetničko delo u pokretu, kao prikaz remek-dela Pietera Bruegela "Procesija na Golgotu“ koje oživljava pred našim očima. U filmu sve pršti zadivljujućim digitalnim čarobnjaštvom i efikasnom upotrebom dubokog fokusa. Nešto slično je radio i Peter Greenaway u svom filmu "Nightwatching", ali daleko apstraktnije i eksperimentalnije.Upečatljivi Rutger Hauer grgutavog, impozantnog glasa u ulozi Bruegela - uvučen je u samu sliku, u interakciji sa figurama i direktno posmatra detalje fantastičnih pejzaža. Film je kontemplacija Bruegelovog kreativnog misaonog procesa i umetničkog nagona. Takođe istražuje temu umetničkog dela, a to je Hristovo raspeće postavljeno anahrono u Flandriji u dalekom 16. veku. Sve u svemu,genijalno dostignuće koje uspešno razmatra celokupni odnos između bioskopa i slikarstva i između bioskopa i prošlosti uopšte. Većina istorijkih filmova jednostavno gradi kanon konvencija kostimiranih drama o ovoj ili onoj istorijskoj eri, do te mere da kada vidimo stari Rim ili srednjovekovnu Englesku u nekom filmu, vidimo samo fosilizovane holivudske ideje o njima. Ovo je jedan od retkih filmova koji pokušava da radikalno proširi našu koncepciju prošlosti pristupajući joj na sopstveni svojevrstan način. Pozvani smo ovim filmom da cenimo prošlost kao kosmos isto tako veliki, detaljan i nasumičan kao i naš sopstveni um.

Sviđa mi se kako Bruegel u filmu koristi paukovu mrežu da objasni svoj pristup umetničkom delu (tj. složenom, zamršeno dizajniranom delu prirode sa ključnom fokusnom tačkom) pre nego što secira svaki segment deo po deo, dajući značenje detaljima. Na primer, u donjem desnom segmentu prednjeg plana je Marija (koju glumi Charlotte Rampling), Hristova majka. Ožalošćena i izmučena duša, ona zbog svog značaja dobija veliku količinu vremena na ekranu. Međutim, smatram da su manji, nebiblijski likovi u pozadini fascinantniji. Majewski ih snima kako se bude, obavljaju kućne poslove, plešu uz muziku, brčkaju se bezbrižno,a onda vidimo drugu stranu - kako ih španski vojnici proganjaju, a zatim žive zakopavaju ili podižu na točak za mučenje na drvenom stubu kako bi se vrane hranile njihovim leševima. To je bioskopski mozaik bola i patnje, ali i veselja i radosti. Priče ovih ljudi čine poetsku mrežu međusobne povezanosti, svaka podjednako važna kao i druga i sve se stapaju u vrhunac, jezivi spektakl na Golgoti u gornjem desnom uglu pejzaža. Mlin iz naslova "igra" važnu ulogu.On je kontrolor vremena i kretanja; mašinerija koja se uzdiže visoko iznad svih i koja diktira kada ljudi i sama priroda treba da se kreću, a kada da stoje. Najlepši trenutak filma dešava se kada se slika konačno formira i vreme potpuno stane. Dolazi do ponovnog otvaranja okulara, ali kamera nastavlja da se kotrlja i leti do mlina u nebo, sve u jednom veličanstvenom kadru. "Mlin i krst" je posebno filmsko iskustvo, sasvim drugačije od bilo čega što možete zamisliti ili očekivati od filma.

Kao i sam film,glavna uloga - Bruegelova slika je takođe izuzetna po veoma snažnom simbolu - vetrenjači postavljenoj visoko na kamenoj steni. U filmu, Bruegel objašnjava da vodeničar gleda dole sa svog mlina i vidi sve što se dešava ispod, kao što Bog gleda sa neba i može videti sve.Druga dominantna vertikalna struktura je drveni točak za kola, visoko podignut na dugačkom stubu. Ovo je bila okrutna sprava koji su vladari Holandije koristili za mučenje i pogubljenje zatvorenika.Tehnologija u 21. veku sve čini mogućim, pa ne čudi što je slika u filmu reprodukovana u realnom pejzažu. Ponekad su sve figure zamrznute, ali ponekad možete videti kako se krava kreće ili se odvija neka druga radnja u pozadini smtznutog kadra.Zaista imamo osećaj da gledamo pejzaž, a umetnik ga spušta na platno pred našim očima. Ovo je veoma kreativan način da se sagleda život baš onako kako ga umetnik vidi, a zatim da se sagleda način na koji je život transformisan na sliku. Može se reći da ovaj film bukvalno prikazuje "umetnost koja imitira život, i život koji imitira umetnost".

Moj prijatelj Branimir Karanović, profesor na Fakultet Primenjenih Umetnosti u Beogradu mi je rekao da ovaj film obavezno prikazuje svojim studentima.

Korisnik	Poruka Tema Pretraži Opcije teme Odgovori Otvori novu temu Verzija za ispis Translate Tema
Kneginja Profil člana Pronađi sve prevode Pošaljite privatnu poruku Pronađi postove člana Dodaj na listu prijatelja The Legend Of Sto me ne ubije... ide u moje memoare. Pridružen: 21.Srpanj/Jul.2005 Status: Offline Points: 16383	Opcije posta Odgovori Citiraj Kneginja Prijavi poruku Thanks(1) Citiraj Odgovor Tema: Mlyn i krzyz Aka The Mill and the Cross (2011) Objavljeno: 13.Studeni/Nov.2011 u 01:48
	The Mill and the Cross (2011) http://www.imdb.com/title/tt1324055/ Režija: Lech Majewski Scenarij: Lech Majewski, Michael Francis Gibson Žanr: Drama, Istorijski Država: Švedska, Poljska Jezik: Engleski, Španski Trajanje: 92 min Rutger Hauer ... Pieter Bruegel Charlotte Rampling ... Mary Michael York ... Nicolaes Jonghelinck Oskar Huliczka ... Musician playing a horn Joanna Litwin ... Marijken Bruegel Film koji je raskošan vizuelan spektakl o životu i radu poznatog slikara Pietera Bruegela (Rutger Hauer), pokušava rasvjetliti sudbine živopisnih likova koji se se pojavljivali na slikarevim radovima, kao i sudbine Breugelovog prijatelja i umjetničkog kolekcionara Nicolaesa Jonghelincka (Michael York) i Mary (Charlotte Rampling). Inspirisan je Bruegelovom slikom 'The Way to Calvary' iz 1564 godine, i knjigom Michaea Francisa Gibsona 'The Mill and the Cross'. prevod uradio vucina83 TITL
	Sto me ne ubije... ide u moje memoare.

aleksandar-kojic Profil člana Pronađi sve prevode Pošaljite privatnu poruku Pronađi postove člana Dodaj na listu prijatelja Active member Pridružen: 05.Kolovoz/Aug.2012 Lokacija: Gradiška Status: Offline Points: 186	Opcije posta Odgovori Citiraj aleksandar-kojic Prijavi poruku Thanks(0) Citiraj Odgovor Objavljeno: 28.Listopad/Oct.2023 u 17:30
	Poljski film "Mlin i krst“ je režirao veteran Lech Majewski i verovatno je jedini film u kome je u glavnoj ulozi jedna slika!!! Radi se o slavnoj slici "Uspon na Kalvariju" Pietera Bruegela Starijeg iz 1564. godine.On je bio kontroverzni flamanski renesansni slikar poznat po svojim slikama krajolika i prizora iz života seljaka."Uspon na Kalvariju" ili "Procesija na Golgotu“ (kako je neki prevode) je malo subverzivno remek delo na kojoj je na maniristički način prikazao Hristovo stradanje, ali i na ciničan način prikazao je psihologiju mase. Film je istorijska bajka fokusirana na samo desetak od pet stotina likova prikazanih na Bruegelovoj slici.Kada ga jednom odgledate, nećete ga zaboraviti, jer je ispunjen gomilom čudnih likova i nadrealnim prizorima.Zaista,praznik za oči zbog posebnog "sfumato" načina snimanja i neodoljive vizuelne lepote.Iako se na slici Hrist upravo srušio pod teretom krsta, tako da je, u izvesnom smislu, akcija zamrznuta na nekoliko sekundi,simbolika Hristovog stradanja predstavlja kontrapunkt verskom progonu u Flandriji 1564. godine. Kroz ovaj neobični film nižu se vinjete iz potpuno nekonvencijalno prikazanog svakodnevnog života seljaka s povremenim monolozima nekog od glavnih likova, uključujući i samog Bruegela,koga glumi Rutger Hauer.On tumači strukturu i simbolizam vlastite slike.Prva asocijacija,kada sam počeo da gledam ovu lepotu, bila je spot grupe R.E.M. za pesmu "Imitation of Life",kog je režirao "autostoper" Garth Jennings.Naravno,tu su i mali omaži Bergmanu (The Seventh Seal) i Tarkovskom.Svakako treba pomenuti i grupu "Dead Can Dance" opsednutu flamanskim slikarima,čija muzika može biti ekvivalent ovom filmu. Mnoge scene u "The Mill and the Cross" deluju kao zasebne epizode, ali se čini da su sve povezane jednom temom ili, u ovom slučaju, narativnom niti, koja me podsetila na briljantna dela Roya Anderssona. Jedna rečenica iz filma postavlja večno pitanje svih likovnih fantazija:"Kako bi bilo ući u veliko umetničko delo,i da li bi ono oživelo oko nas?".Čak i da samo posmatramo umetnika dok slika čistu stvarnost koju doživljavamo kao da smo unutra? Odgovor na ova iskonska pitanja daje nam ovde Lech Majewski, jedan od najpriznatijih poljskih filmskih stvaraoca čiji "Mlin i Krst“ je ponovno kinematografsko preispitivanje Bruegelovog remek-dela "Procesija na Golgotu“ za 21. vek.Sve je ovde briljantno čudno snimljeno sa 500 likova unutar slike, a 2017.godine,takođe poljska slikarka i rediteljka Dorota Kobiela je u svoju priču utkala preko 120 Van Goghovih slika i oživela ih kroz ručno oslikanu animaciju u svom filmu "Loving Vicent".I o ovoj divoti od filma ću ubrzo pisati! "The truth is,we cannot speak other than by our paintings." je rečenica koja povezuje ova dva neverovatna filma.Evidentno je da poljaci mnogo vole eksperimente,a veliki deo poljske kinematografije je fascinantan u svojoj toploj baltičkoj osobitoj neobičnosti.Nažalost,poljski filmovi su manje komercijalno zastupljeni od filmova drugih evropskih država.Odgovor na ovu nepravdu može nam dati istorija ove nesrećne države. Lech Majewski je mnogo više od običnog filmaša.Izuzetan po širokom spektru interesovanja i obrazovanju.Veliki je poznavaoc svetske kinematografije,strastveni ljubitelj mračne klasične muzike, filmski i pozorišni reditelj, pisac,kompozitor, pesnik i slikar.Bio je student velikog Wojciecha Hasa u Lođu.Kada je u Poljskoj proglašeno vanredno stanje, Majewski je emigrirao u Englesku, a zatim u Sjedinjene Države, gde je živeo veći deo kasne komunističke ere.Ima dvojno poljsko i američko državljanstvo.Član je Akademije filmske umetnosti i nauke od 2018.godine.Njegove čudnovate umetničke instalacije su izlagane u više zemalja širom sveta. 2006.godine "Muzej moderne umetnosti u Njujorku" je bio domaćin retrospektivi njegovih radova.Ovo je bila prva celovita retrospektiva ovog poljskog filmskog stvaraoca. Za tu priliku, Majewski je kreirao film koji je na kraju nazvan "Glass Lips", iako je u početku trebao da se zove "Blood of a Poet" (pogađate da je naslov preuzet od Jean Cocteaua),jednog od njegovih heroja.Mnogo volim taj film "Glass Lips". Snimljen je bez dijaloga i predstavlja bizaran skup meditacija i flešbekova vizuilizovanih u formi groteske.Možda niste znali da je 1996.godine napisao scenario za legendarni film "Basquiat" sa Bowiem u ulozi Andy Warhola i trebao da ga režira,ali je napustio projekat i "poklonio" ga opakom Julianu Schnabelu. Lech Majewski je snimio i nekoliko kontroverznih filmova o preispitivanju temeljnih principa religijskih dogmi.Svi su bili škakljivi za Vatikan."Angelus" (2000) o komuni izgrađenoj oko težnje za duhovnim savršenstvom kroz okultizam, "Field of Dogs" iz 2014, o vizijama pesnika Adama u vreme biblijske 2010.godine za Poljsku stradalu u poplavama, požarima, klizištima i armagedonskim katastrofama.Njegov noviji film "Valley of the Gods" (2019) je epska fantastična priča o drevnim božanstvima koja ratuju protiv želja modernog čoveka,stvarajući fascinantnu, misterioznu i idiosinkratičnu viziju Amerike. Film "The Mill & The Cross" je zapažen i nagrađivan na brojnim međunarodnim filmskim festivalima,a premijerno je prikazan na Sundance festivalu.Uz Hauera,tu su još Charlotte Rampling i Michael York.Tehnička izvrsnost ovog filma prevazilazi moju sposobnost da ga adekvatno opišem. Film koji je imao za cilj da oživi besmrtnu Bruegelovu sliku i uspeo je u svakom pogledu, što je rezultiralo jednim od najboljih prikaza nerealne slike u realnom pokretu. Od očaravajuće kinematografije do neverovatnih inscenacija, do često stoičkih predstava koje uspevaju da zamirišu tako živopisno i pojačavaju nezaboravnu, pomalo elegičnu lepotu svega toga.Ovo uzvišeno delo Lecha Majewskog, kroz sliku detaljno opisuje rustikalni život Flandrije s ljubavlju,kakvu samo jedan evropski vizionar može da razume i podeli sa ostatkom sveta. "Narativ ovde nije poenta - izuzetna slika jeste,i ona bukvalno oživljava u ovom očaravajućem filmu.Čudesne scene ulaze u gledaoca kao što san ulazi u zaspalo telo." napisao je Graham Leggat u svom osvrtu. Ovo je zaista više od filma,strogo i evokativno umetničko delo u pokretu, kao prikaz remek-dela Pietera Bruegela "Procesija na Golgotu“ koje oživljava pred našim očima. U filmu sve pršti zadivljujućim digitalnim čarobnjaštvom i efikasnom upotrebom dubokog fokusa. Nešto slično je radio i Peter Greenaway u svom filmu "Nightwatching", ali daleko apstraktnije i eksperimentalnije.Upečatljivi Rutger Hauer grgutavog, impozantnog glasa u ulozi Bruegela - uvučen je u samu sliku, u interakciji sa figurama i direktno posmatra detalje fantastičnih pejzaža. Film je kontemplacija Bruegelovog kreativnog misaonog procesa i umetničkog nagona. Takođe istražuje temu umetničkog dela, a to je Hristovo raspeće postavljeno anahrono u Flandriji u dalekom 16. veku. Sve u svemu,genijalno dostignuće koje uspešno razmatra celokupni odnos između bioskopa i slikarstva i između bioskopa i prošlosti uopšte. Većina istorijkih filmova jednostavno gradi kanon konvencija kostimiranih drama o ovoj ili onoj istorijskoj eri, do te mere da kada vidimo stari Rim ili srednjovekovnu Englesku u nekom filmu, vidimo samo fosilizovane holivudske ideje o njima. Ovo je jedan od retkih filmova koji pokušava da radikalno proširi našu koncepciju prošlosti pristupajući joj na sopstveni svojevrstan način. Pozvani smo ovim filmom da cenimo prošlost kao kosmos isto tako veliki, detaljan i nasumičan kao i naš sopstveni um. Sviđa mi se kako Bruegel u filmu koristi paukovu mrežu da objasni svoj pristup umetničkom delu (tj. složenom, zamršeno dizajniranom delu prirode sa ključnom fokusnom tačkom) pre nego što secira svaki segment deo po deo, dajući značenje detaljima. Na primer, u donjem desnom segmentu prednjeg plana je Marija (koju glumi Charlotte Rampling), Hristova majka. Ožalošćena i izmučena duša, ona zbog svog značaja dobija veliku količinu vremena na ekranu. Međutim, smatram da su manji, nebiblijski likovi u pozadini fascinantniji. Majewski ih snima kako se bude, obavljaju kućne poslove, plešu uz muziku, brčkaju se bezbrižno,a onda vidimo drugu stranu - kako ih španski vojnici proganjaju, a zatim žive zakopavaju ili podižu na točak za mučenje na drvenom stubu kako bi se vrane hranile njihovim leševima. To je bioskopski mozaik bola i patnje, ali i veselja i radosti. Priče ovih ljudi čine poetsku mrežu međusobne povezanosti, svaka podjednako važna kao i druga i sve se stapaju u vrhunac, jezivi spektakl na Golgoti u gornjem desnom uglu pejzaža. Mlin iz naslova "igra" važnu ulogu.On je kontrolor vremena i kretanja; mašinerija koja se uzdiže visoko iznad svih i koja diktira kada ljudi i sama priroda treba da se kreću, a kada da stoje. Najlepši trenutak filma dešava se kada se slika konačno formira i vreme potpuno stane. Dolazi do ponovnog otvaranja okulara, ali kamera nastavlja da se kotrlja i leti do mlina u nebo, sve u jednom veličanstvenom kadru. "Mlin i krst" je posebno filmsko iskustvo, sasvim drugačije od bilo čega što možete zamisliti ili očekivati od filma. Kao i sam film,glavna uloga - Bruegelova slika je takođe izuzetna po veoma snažnom simbolu - vetrenjači postavljenoj visoko na kamenoj steni. U filmu, Bruegel objašnjava da vodeničar gleda dole sa svog mlina i vidi sve što se dešava ispod, kao što Bog gleda sa neba i može videti sve.Druga dominantna vertikalna struktura je drveni točak za kola, visoko podignut na dugačkom stubu. Ovo je bila okrutna sprava koji su vladari Holandije koristili za mučenje i pogubljenje zatvorenika.Tehnologija u 21. veku sve čini mogućim, pa ne čudi što je slika u filmu reprodukovana u realnom pejzažu. Ponekad su sve figure zamrznute, ali ponekad možete videti kako se krava kreće ili se odvija neka druga radnja u pozadini smtznutog kadra.Zaista imamo osećaj da gledamo pejzaž, a umetnik ga spušta na platno pred našim očima. Ovo je veoma kreativan način da se sagleda život baš onako kako ga umetnik vidi, a zatim da se sagleda način na koji je život transformisan na sliku. Može se reći da ovaj film bukvalno prikazuje "umetnost koja imitira život, i život koji imitira umetnost". Moj prijatelj Branimir Karanović, profesor na Fakultet Primenjenih Umetnosti u Beogradu mi je rekao da ovaj film obavezno prikazuje svojim studentima.

Mlyn i krzyz Aka The Mill and the Cross (2011)

Mlyn i krzyz (2011) | BA | HR | MK | RS | SI |

Naslov:

Godina:

Žanr:

Trajanje:

Režija:

Scenarij:

Glavne uloge: