Krámpack (2000)

Roditelji ostavljaju šesnaestogodišnjeg Danija samog na 10ak dana leta u sred njihove kuće na obali, gde se Daniju pridružuje njegov prijatelj od malih nogu, Niko. Njih dvojica rade sve ono što klinci inače rade u tim godinama, vise sa devojkama, idu na pecanje, rvu se i brbljaju o svemu i svačemu, dok se noću prepuštaju i ne toliko uobičajenom eksperimentisanju, "krampacku", što je njihova šifra za...pa, kakvu uzajamnu masturbaciju, za Nika više istraživanje, dok je Dani po svoj prilici gay, zaljubljen u svog prijatelja. Uprkos tome, Dani popušta pred Nikovom željom da vreme provode sa lokalnim milicama, Elenom i Bertom, što samo podiže tenzije, delom i ljubomoru, vodeći ih na različite strane, slamajući srca obojice, stavljajući njihovo prijateljstvo na test... 

Prilično me je iznenadila neposrednost, koju doduše često znamo videti u evropskom filmu sa temom klinačke seksualnosti, no opet, šta znam, negde sam se navikao pre na filmske teme samog položaja gay ljudi u društvu, naspram predrasuda i ličnih demona, što mi je uvek zanimljivo a manje sam naviknut na filmove koji ovoliko iskreno i (verujem) verodostojno istražuju temu seksualnosti tinejdžera na ovakav način, te mi je sve bilo u najvećoj meri sveže i interesantno. Skidam kapu autoru i na (uspešnom) žongliranju sa ovoliko kompleksnim podtemama, požudi, usamljenosti, razočarenjima, otkrivanju samih sebe i svih "pravila igre"...tipičnim lutanjima za tu dob likova filma. 

Baš me je pozitivno iznenadio, definitivno mi film ulazi na kakvu (istina širu) top listu "coming of age" filmova.