Radnja Stand Alone Complexa se postavlja pre prvog filma, dok je Motoko Kusanagi još bila u Sektoru 9. Sektor javne bezbednosti je i tad bio pod vođstvom Aramakija i uglavnom se bavio prljavim poslovima za druga ministarstva. Osim članova koje znamo iz filmova, Majora, Batoua, Toguse, Išikave i Aramakija u Sektoru 9 su još i Saito, Pazu, Bouma i robo-vozila u obliku pauka zvana Tačikoma. Oni su elitna grupa koja sa maksimalnom efikasnošću deluje protiv svakog ko se usudi da prekrši zakon i ugrozi opštu bezbednost. Ali, incidenti koji su počeli da se ređaju u poslednje vreme imaju specifičnu odliku: tragovi na svakom od njih otkrivaju znak Nasmejanog (Laughing Man), osobe koja je godinama ranije izvršila već čuveni incident pred kamerama. Naime, za vreme vremenske prognoze Nasmejani je uleteo u kadar sa pištoljem i direktorom u rukama i zahtevao od njega da javno prizna svoje grehe. Od tad od njega ni traga. Taj događaj je poslužio kao osnova samoodržavajućeg kompleksa, što je niz pojava izazvanih određenim činiocem, s tim što taj činilac nije potreban da bi se kompleks održao i razvijao. Kako istraga odmiče, Sektor 9 uviđa da je Nasmejani zapravo tu negde, kamufliran među brojnim pojavama koje nose njegov amblem ( :-D sa kačketom). Ujedno, ispostavlja se da su mutne radnje koje je Nasmejani želeo da raskrinka orkestrirane iz samog vrha državne administracije. Kome će Motoko i Sektor 9 poverovati i kako će preživeti napeta vremena koja su pred njima, znaju oni koji su overili seriju.

Grafika ide van konkurencije. Potpuno je istog kvaliteta kao u prvom filmu, naravno sa malo većom upotrebom CGI. Ipak, detaljnost i kvalitet crteža su besprekorni i izvanredni. Likovi su preslikani iz prvog filma, sa izuzetkom Motoko koja je malo stilizovanija od svoje filmske verzije. Grad u kom ordinira Sektor 9 je ostao isto u svakom pogledu zapanjujuće mesto koje je izvanrednom fotografijom pretvoreno u grandiozno igralište za Motoko i ekipu. Vozila i mašine su modelirani, što ponekad daje dobre rezultate (Tačikome, letilice) a ponekad ne (automobili su malo neubedljivi). Serija inače nije toliko eksplicitna po pitanju Majorkine golotinje, ali Nasilje je i dalje na punom gasu. Doduše, 90 % likova su androidi pa krvare kao Jan Holm u Alienu, znači mleko iz tela i jogurt iz glave. Emotikona nema uopšte, ceo vizuelni dojam je ultra realan, ili koliko se to može postići za ovakav tip serije.

Glasovi su uzeti iz originala i potpuno odgovarajući likovima. Čak i Tačikome imaju fantastične visoke glasove, nalik deci. Muzika je prijatno iznenađenje. Doduše nema onih vokalnih bravura Kendži Kavaija koje smo slušali u GitS filmovima (i Avalonu), ali to ne znači da ova muzika ne odgovara, naprotiv. GitS filmovi su bili okrenuti gnoseologiji (nauka o saznanju) i psihologiji, što povlači laganiji tempo i odgovarajuću muziku. Stand Alone Complex uleće punom brzinom u urbani tempo ubacujući intenzivna dešavanja. Opening je, zapanjujuće, uglavnom na ruskom, mada ima i engleskog i latinskog. Zapravo logično je, jer su im Rusi susedi. Ni SAD nisu daleko, te je njihov jezik korišćen u endingu.

A sad jedno upozorenje. Ako ne baratate engleskim jezikom izuzetno dobro, bolje nemojte da počinjete sa gledanjem. Ova serija ima najkomplikovanije dijaloge od svih animea koje sam video, a bogami i šire. Što je najgore, svaki od njih mora da se prati s punom pažnjom, što je priličan napor. Ujedno će vam trebati prilična količina vijuga da popamtite bitne podatke i odnose između ljudi i događaja. Srećom, sada je na raspolaganju autorima bilo mnogo više vremena da potanko izlože materiju, pa se uz gore pomenute uslove i dozirano gledanje serija shvata lakše nego filmovi.

Da, sam koncept mapiranja mozga i prebacivanja ličnosti u neživa kiber tela je mnogo shvatljiviji kad se vidi šta je sve moguće sa tim. Ljudski um više nije ograničen fizičkim telom i vrlo lako može da se odvoji od njega i da luta beskrajem Mreže. Tehnologija je eksponentno naprednija od trenutne i omogućava neverovatne stvari. Malo detaljnije gledanje postavlja pitanja. Koliko individualnosti zapravo ostaje u čoveku kada je skoro ceo fabrikovan? I da li toliki rast tehnologije u svom komformizmu krije i opasnost od zloupotrebe? (Začudo, slična pitanja postavlja i Full Metal Alchemist) Serija prikazuje i fenomene sadašnjeg društva, samo umnogome augmentovane: obrazovanje društvenih grupa na mreži, sajber kriminal, fenomen Velikog Brata… Jasno se vidi pravac razvoja društva ako stvari nastave da se odvijaju ovim tempom i redosledom. I pored uzbuđenja koje nosi borba protiv kriminala, Stand Alone Complex sadrži i epzode koje se skoro u potpunosti sastoje od dijaloga. Opet, daleko od toga da su te epizode dosadne.

Transformacija Ghost in the Shell franšize od samoispitivačkog, filozofskog dela do futurističkog cyber noir-a je prošla više nego uspešno. Ova serija je i dalje delo ispred svog vremena, ali njena kompleksnost bi mogla da odbije mnoge neiskusnije gledaoce. S druge strane, ljubitelji originalnog dela će neosporno uživati u velikoj meri. Izazovno i za gledanje i za razmišljanje. Naslednik je opravdao ime.

Major Motoko Kusanagi
Osim što je vođa terenske ekipe Sektora 9 i ubedljivo najbolji član istog za infiltraciju, Motoko je jedan od najboljih korisnika kiber-mozga na svetu i majstor u ghosthackingu. U suštini, njene komponente su najbolje koje mogu da se kupe, što podrazumeva i savršen fizički izgled, o čemu bi oni koji su gledali film imali šta da kažu. U vreme radnje serije još nije imala nedoumice o svom identitetu jer je i sam posao u Sektoru 9 bio dovoljno izazovan. Motoko iz serije je pomalo drugačija od one iz filma, po mom mišljenju je ulepšana. Ovde ne izgleda onako nezemaljski i pomalo jezivo, crte lica su joj umekšane a kosa ljubičasta. Za divljenje je i njen način odevanja, iako može i naga da šeta kroz Sektor, tamo su skoro svi kiborzi, osim Toguse koji je već oženjen. Može ali neće. Svaka njena odevna kombinacija izgleda kao reklama za konfekciju.

Togusa
Među svom tom gomilom fanatičnih kiborga agenata Sektor 9 ima u svojim redovima i običnog čoveka. Ne samo to, Togusa je krajnje konzervativan i ustručava se da iskorišćava blagodeti telesnog poboljšavanja. Ugradio je samo implant u lobanji, da bi imao internu komunikaciju sa ostatkom Sektora 9. Sve ostalo je od krvi i mesa. Čak mu je i oružje prilično prevaziđeni revolver, koji opet pouzdanošću kompenzuje manji broj metaka. U Sektoru je on jedini porodičan čovek i osim posla agenta radi i kao obezbeđenje da bi izdržavao suprugu i dvoje dece. Rastrzanost na više polja utiče na njegovu efikasnost, što samo povećava jaz između njega i naprednih kolega. To i njega muči, ali Motoko mu je rekla da je neko kao on neophodan da Sektor 9 ne bi imao jednoliku šemu delovanja. Mišljenje koje se razlikuje od većine umnogome može da otvori oči grupi i skrene je sa ustaljenog metoda rada. Zato ga i čuvaju kao malo vode na dlanu.

Išikava
Još jedan poznanik odranije. Iako je potpuno osposobljen za borbena dejstva Išikavin domen je celodnevno istraživanje Mreže. U mračnom odeljku Sektora 9 on po ceo dan i noć filtrira bitne informacije, analizira ih i izvodi zaključke korisne za istragu. Iako njegova uloga nije toliko herojska, on je više nego potreban u vremenu u kome su inforrmacije opasnije od oružja. O njegovom životu van Sektora se ne zna skoro ništa, pa čak ni da li ga ima. Njegov tempo rada je ubitačan za ljudsko biće i stoga je on potpuni kiborg. I još nešto, od svih članova, Išikava ima najbolje veze sa ljudima gde god da ode, što samo pokazuje orijentisanost tog društva na mrežne subkulture.

Pazu
Pazu je jedan od likova koji su upali u seriju, čisto radi daška svežine. Ne govori mnogo i ima auru misterioznosti oko sebe. Mada, na prvi pogled više podseća na jakuzu nego na agenta vlade zbog ležernog odevanja. Vreme van posla voli da provodi za šankom svog omiljenog mesta, pijući obično sam ili u ženskom društvu. Uvek drugačijem ženskom društvu. To podrazumeva da je veliki ženskaroš i stvarno, veliki je broj žena koje je oborio pa ostavio. Samo, kako kad je kiborg? Možda je i bolje da ne znam. Njegovo pravilo je da “nikad ne spava dvaput sa istom” i to je pomenuo čak i Majoru kada je zavrbovan u Sektor. Nek se smatra upozorenom. Motoko zna za njegove poduhvate, ali ga ipak drži u Sektoru, naravno pažljivo gledajući da se slučajno ne sagne pred njim.

Saito
U svakoj akciji Sektora 9 postoji podrška snajperiste iz helikoptera. Čovek koji barata topom od 20 mm je upravo Saito. Nekada je radio kao plaćenik, ali je posle jedne akcije u Meksiku prešao u Sektor 9. Izgleda kao najočitiji kiborg od svih članova grupe, prvenstveno zbog teško unapređenog levog oka. Ipak, osim oka i ruke (i naravno implanta koji i Togusa ima) Saito je ljudsko biće od krvi i mesa. Njegova glavna odlika je ledena mirnoća i neverovatna anticipacija postupaka svojih protivnika. Zato je osim u snajperisanju izuzetan i u pokeru.

Bouma
Mislio sam da je Batou strvina “nabiflana” steroidima i implantima, a onda sam video Boumu. U suštini, Bouma izgleda kao Batouov mlađi brat, samo bez kose i sa malo većom kilažom. Ironično, najčešće se mota oko Išikave i pomaže mu u pretrazi Mreže. Mada deluje kao glupa masa, zapanjujuće je dobar analitičar podataka. Ponekad se pridruži i Majoru na terenu, čisto da ne zarđa u onoj čamotinji. Specijalnost mu je postavljanje i demontiranje eksplozivnih zamki.

Aramaki
Vođa Sektora 9 i jedan od retkih u njemu bez telesnih implanata. On je već zašao u godine kada se koristi iskustvo nakupljeno kroz rad. Ima veoma razvijen osećaj za pravdu, koji se ponekad kosi sa zakonom (pravo i pravda se ponekad razilaze, zar ne?). Takođe je osoba od apsolutnog poverenja svojim ljudima, ali i beskompromisan kada dođe vreme da se deluje. Fingiranost i dobro snalaženje u mutnim političkim vodama su njegova specijalnost, iako mu je dojadila činjenica da njegov elitni odred radi ono što drugi sektori ne mogu ili češće ne žele.

Tačikome
Jedan od fenomena serije su i mašine u obliku pauka, u stvari vrsta lakog tenka, po imenu Tačikoma. Ima ih sedam, po jedna za svakog člana Sektora i u početku su prilično uniformnog ponašanja, iako njima upravlja AI. Tokom jednog servisa sve Tačikome su slučajno došle u kontakt sa prirodnim uljem i onda je krenuo potpuni preokret u njihovom ponašanju. Počele su da razvijaju po zasebnu ličnost, a svaka od njih je postala radoznala poput genijalnog deteta. Nemojte da vas zavaraju njihovi dečji glasovi, razgovori koje ovih sedam robota vode moraju se pratiti vrlo pažljivo jer se zadesi da se tek tad razjasne veze između slučajeva. Vremenom se njihova samosvest razvija do te mere da se može govoriti o formiranju duha. Svim Tačikomama idol je Batou i prilično su mu privržene.