Kizzu ritân (1996)

Dopalo mi se pre svega to što Kitano voli svoje antijunake, ne sudi im iako su dvojica centralnih momaka zapravo balvani koji maltretiraju vršnjake u i oko škole, otimaju im novac, večito upadaju u sve veće probleme i sa profesorima, sa sve manje nade da će školu uopšte završiti. Nema glorifikacije njihovih idiotluka, no to su ipak samo deca od krvi i mesa, ima tu čak i šarmantnih delova njihovih nestašluka (npr kreativna figura profesora kojom paradiraju pred školskim prozorima ili poseta bioskopu u želji da odgledaju film za odrasle i trikovi kojim se služe ne bi li u tome i uspeli). Posle jednog od njihovih incidenata, naši junaci polako biraju različiti put, jedan kao bokser, drugi kao jakuza, što dovodi do razdvajanja dvojice prijatelja i kraja dečaštva.