High Tide (1987)

(1987)

Lili (fenomenalna Judy Davis) je prateći vokal imitatoru Elvisa u kičastom ansamblu koji se vucara po noćnim klubovima koji god ih već prime...videla je i bolje dane, progonjena nemirima, radi ono što najbolje zna, daleko od nekadašnjih svetskih turneja...sve dok ne dobija otkaz i sa tom tezgom. Kako se obrela u malenoj priobalnoj varoši Edenu, negde u australijskoj zabiti gde joj je auto prosto stao, ona iznajmljuje prikolicu u lokalnom
kampu dok joj se mrcina ne opravi. Na njeno zaprepašćenje, u kampu, sa svojom bakom živi devojčica Ally, koja je Lilina davno napuštena kći...što priču vodi u Lillieno suočavanje sa sobom, prošlošću, sadašnošču, sa svojim potisnutim emocijama koje prete da je potope...kao i sa samom Ally... 
Ovo nipošto nije puka sentimentalna ni jeftina priča o otuđenoj majci, film je kompleksna karakterna studija, naravno da hoda po tankom ledu, no pored svog ionako ozbiljnog tona, vrlo hrabro i iskreno priča o demonima, prazninama, traumama iz prošlosti, bez pravdanja i osuda likova, ni crno, niti belo, već životno sivo, uz, rekoh, maestralnu Judy Davis, danas naizgled zapostavljenu, no zapravo je bila u mnogim odličnim i kultnim filmovima velikih autora, kao nezamenljivo kvalitetna glumica i meni je ona ionako u samom vrhu najboljih glumica, kakvih god par dekada imala, razbijala je gde je stigla ranije a znamo koliko je teško dobijati kvalitetne uloge pošto žena pređe četrdesetu). 

Prilično toga mi se svidelo u High Tide, realizam, iskrenost, emocije koje su čas duboko ispod površine a opet tako vidljive u likovima, čas je sve u njihovom prštanju, i (opet) ta bravura Davisove koja nam maestralno pokazuje sve kroz šta njen lik zbilja prolazi. Sjajna mi je i ta hrabrost da se film ne boji (i grđim) sumornim bojama čak i onda kada se muk nameće, istovremeno i sa odbijanjem da se priča vodi kroz kakve bajkovite i nerealne vode. Ovde čak i oni topli i nežni trenuci sa nadom za likove nisu odveć svetli, rekosmo, pravo životna priča u još jednom emocionalnom australijskom filmskom toboganu. 

Baš mi je legao filmić. Povlačim ono što rekoh (istina sa nesigurnošću) glede prvog filma rediteljke Gillian Armstrong (takodje sa Judy Davis) My Brilliant Career, da je verovatno njen najbolji filmić tj...eto, i High Tide, koji sam davno, ovlaš i klinački pogledao u osamdesetim, mi sada itekako dođe podjednako kvalitetan, za Aussie kinematografiju ne podjednako bitan ali eto meni lično i bliži.

Korisnik	Poruka Tema Pretraži Opcije teme Odgovori Otvori novu temu Verzija za ispis Translate Tema
puppet_master Profil člana Pronađi sve prevode Pošaljite privatnu poruku Pronađi postove člana Dodaj na listu prijatelja eXtreme member Pridružen: 21.Lipanj/Jun.2017 Lokacija: BG, Jugoslavija Status: Offline Points: 77212	Opcije posta Odgovori Citiraj puppet_master Prijavi poruku Thanks(0) Citiraj Odgovor Tema: High Tide (1987) Objavljeno: 05.Srpanj/Jul.2022 u 13:54
	Lili (fenomenalna Judy Davis) je prateći vokal imitatoru Elvisa u kičastom ansamblu koji se vucara po noćnim klubovima koji god ih već prime...videla je i bolje dane, progonjena nemirima, radi ono što najbolje zna, daleko od nekadašnjih svetskih turneja...sve dok ne dobija otkaz i sa tom tezgom. Kako se obrela u malenoj priobalnoj varoši Edenu, negde u australijskoj zabiti gde joj je auto prosto stao, ona iznajmljuje prikolicu u lokalnom kampu dok joj se mrcina ne opravi. Na njeno zaprepašćenje, u kampu, sa svojom bakom živi devojčica Ally, koja je Lilina davno napuštena kći...što priču vodi u Lillieno suočavanje sa sobom, prošlošću, sadašnošču, sa svojim potisnutim emocijama koje prete da je potope...kao i sa samom Ally... Ovo nipošto nije puka sentimentalna ni jeftina priča o otuđenoj majci, film je kompleksna karakterna studija, naravno da hoda po tankom ledu, no pored svog ionako ozbiljnog tona, vrlo hrabro i iskreno priča o demonima, prazninama, traumama iz prošlosti, bez pravdanja i osuda likova, ni crno, niti belo, već životno sivo, uz, rekoh, maestralnu Judy Davis, danas naizgled zapostavljenu, no zapravo je bila u mnogim odličnim i kultnim filmovima velikih autora, kao nezamenljivo kvalitetna glumica i meni je ona ionako u samom vrhu najboljih glumica, kakvih god par dekada imala, razbijala je gde je stigla ranije a znamo koliko je teško dobijati kvalitetne uloge pošto žena pređe četrdesetu). Prilično toga mi se svidelo u High Tide, realizam, iskrenost, emocije koje su čas duboko ispod površine a opet tako vidljive u likovima, čas je sve u njihovom prštanju, i (opet) ta bravura Davisove koja nam maestralno pokazuje sve kroz šta njen lik zbilja prolazi. Sjajna mi je i ta hrabrost da se film ne boji (i grđim) sumornim bojama čak i onda kada se muk nameće, istovremeno i sa odbijanjem da se priča vodi kroz kakve bajkovite i nerealne vode. Ovde čak i oni topli i nežni trenuci sa nadom za likove nisu odveć svetli, rekosmo, pravo životna priča u još jednom emocionalnom australijskom filmskom toboganu. Baš mi je legao filmić. Povlačim ono što rekoh (istina sa nesigurnošću) glede prvog filma rediteljke Gillian Armstrong (takodje sa Judy Davis) My Brilliant Career, da je verovatno njen najbolji filmić tj...eto, i High Tide, koji sam davno, ovlaš i klinački pogledao u osamdesetim, mi sada itekako dođe podjednako kvalitetan, za Aussie kinematografiju ne podjednako bitan ali eto meni lično i bliži.

High Tide (1987)

High Tide (1987) | BA | HR | MK | RS | SI |

Godina:

Žanr:

Trajanje:

Režija:

Scenarij:

Glavne uloge: