Gumiho gajok (2006)

Nekad davno znali su pustiti kakav mjuzikl na tv-u i meni je to bilo sve super.
Ma i najgori su mi bili dragi.

S vremenom žanr je zaboravljen i teško je naći ikakav, a kamoli neki koji nije ljubavni.

Ne kažem da u ovom romantike nema, ali je gurnuta u drugi plan i služi samo kao ukras priči.
A priča je o gumiho obitelji koja ima horor cilj.
Do cilja će pokušati doći dramom i krimićem, no upast će u raznorazne komične situacije.
Jer likovi i scene su potpuno ludi i nenormalni, osim jednog psa.
A njega jadnog planiraju pojesti iako na njemu nema ni gram mesa.

Iako me gledajući film pukla žestoka nostalgija, volio bih da je film još luđi nego jest.
Toliko je specifičan da nije lako odrediti kome bi se sve mogao svidjeti, a kome ne.
Jer ako i sve gornje prekrižite kao nezanimljivo, možda bi vam zanimljivo bilo gdje ekipa traži radnike među prosjacima i beskućnicima
Ne završi baš najbolje - pomislite da će se svi ogrebati za posao, a dođu... Bolje da ne spoilam.
Hoću reći osim žanrovske miksture zaslužne za generalnu metaforu o rezultatu otuđenosti, primijetit ćete još pokoju kritiku modernog društva.

Zato se odvažite i probajte.
Možda vam bude bezze, ali možda vam se svidi kao meni.
Nije za djecu.