Prevod je najavila dum-spiro-spero

David Gordon Green i Richard Linklater su mi omiljeni reditelji druge garde tinejdžerskih filmova,snimljenih na ozbiljan i iskren način.Prva garda su bili Cameron Crowe i Gus Van Sant,ali uz njih sam odrastao.Sva četiri reditelja vezuje,za mene najvaznija stvar na svetu - muzika! Davida Gordon Greena pratim od samog početka,još od prvih filmova,možda infatilnih za mojih 56 godina: All the Real Girls (2003) i Snow Angels (2007). Prince Avalanche je verovatno najpotcenjeniji njegov film,jer je sinopsis toliko običan,da teško može da zainteresuje bilo koga.Pre svega,film je snimljen za samo 16 dana i još je rimejk kratkog nebitnog islandskog filma iz 2011. "Prince Avalanche" je priča o dvojici muškaraca koji rade na održavanju autoputa. To je to. Od uvodne do završne scene,ova dva momka razgovaraju i razmenjuju trivijalna lična iskustva,dok farbaju linije na putevima u toku leta 1988.Neko bi ishitreno rekao da se radi o dosadnom filmu,ali istina je daleko od toga.Radnja se bazira na dialozima dva potpuno razlićita mladića,Alvina (Paul Rudd) i Lancea (Emil Hirsch).Reditelj nas polako uvodi u deo uobičajenih života ove dvojice radnih kolega, a naše interesovanje za njihove međusobne odnose se samo povećava i tako sve postaje neočekivano zanimljivo.Sve se kreće sporo,ali drama u dijalogu pojačava tenziju,a interakcija dva lika sadrži dosta realne humanosti i vešto izbalansiranog humora.Lagano i nesvesno postajemo deo cele priče,do te mere da nam iskipi kafa,jer ne možemo da se odvojimo od ekrana.Zato je ovo najbolji i najzreliji film Davida Gordon Greena i pravi dragulj za filmofile.Alvin je neobična uloga za Paula Rudda.On je ono što se smatra odgovornim čovekom, koji zarađuje i šalje novac svojoj devojci, Medison, samohranoj majci, tako da ona ne mora da se brine ni za šta osim za odgajanje dece.Iako radi dosadan posao farbajući linije na novo popločanim putevima kroz region Teksasa koji je nedavno opustošen od požara,Alvin ne ide kući za vikende.Više voli da ostane u izgoreloj šumi,sam sa svojim mislima.On kampuje,veoma je prizemljen i programiran, a sve napore smatra važnim životnim lekcijama i veruje da mu pomažu da jasnije razmišlja o životu.Alvinova samokontrola i osuđujuća priroda isplivava na površinu u njegovom ophođenju sa mlađim, nezrelim i neodgovornim Lensom (Emile Hirsch), koji se vikendom vraća u grad kako bi mogao da se opija i juri devojke za jednu noć.Posle to prepričava Alvinu i uglavnom laže.Lens ne može da shvati,kako neko može tako dugo da ostane sa samo jednom ženom.Tu dolazi sjajna Alvinova rećenica:"Prava ljubav je poput duha - ljudi pričaju o njoj, ali je vrlo malo njih zaista videlo."Obojica su duboko u sebi iskompleksirani i nesrećni sa dubokom rupom u duši,pa je zanimljivo gledati kako na njihove živote utiče nekoliko ljudi koje sretnu usput.Posebno kad im matori mudri vozač kamiona Lance LeGault da alkohol.Tad počinje pravo ludilo, koje će zauvek promeniti prirodu njihovog odnosa i njihove poglede na život.