Dobar film, samo nažalost, jer je u pitanju Hollywood, djevojčica preživi.

ghostwheel piše: ...ali preživi i zlo.

he-he, u pravu si, ipak ima nade


Ažurirao LEMONZOO - 15.Kolovoz/Aug.2011 u 21:48

Ja sam takođe kao klinac gledao film, i nisam se ni malo uplašio.
Tada me je više uplašio malo poznati film "Dead and buried" (Mrtvi i sahranjeni).
I, naravno "Carrie" (Keri).

Da, "Ring" je prilično kripi, ali je u isto vreme i odličan.
Vrisak je u stvari više zajebancija, nego horor.
A "Stravu u ulici brestova" sam baš voleo kao klinac.
To je inače prvi film Džonija Depa.

Baš ste načeli dobru temu, a i Mizi mi je baš inspirisan i ozbiljan. Kako da se ne nadovežem?

Svako vuče neku svoju traumu iz mladosti i to apsolutno ima veze i sa dobom gledaoca, ali i drugim faktorima kao što je socijalno ustrojstvo, neka opšta klima i psihologija. Ono što je nekada nama bilo strašno, danas je klincima smešno (barem onima kojima je i film zanimacija, a ne samo društvene mreže), ili nekome ko lično prođe ratne strahote, odnosno neki privatni lom. Takve ne može imaginacija ni blizu dotaći koliko god bila strašna. Danas mogu samo da se nasmejem određenim ekranizacijama zbog kojih sam drhtao, ali neke su jako lepo omatorile i zadržale duh i kvalitet zbog koga se koža ponovo naježi, makar kao posledica nostalgije i uzburkane emocije.

U tom smislu prva istinska trauma u mom životu beše famozno biće iz Crne Lagune, odnosno Riba-Čovek koji iz dubine vreba i otima sirotu curu. Ali tada sam baš bio mali i podložan takvim uticajima. Kasnije sam mogao samo da se grohotom smejem naivnosti filma i nezgrapnosti kostima moje noćne more Vremenom mi je horor izrastao u omiljeni žanr, voleo sam da budem zaplašen i postajao sam gotovo navučen na taj osećaj. I originalni Stvor sam video i proživeo kao klinac, dok sam obožavao ekranizaciju sa Kurt Russelom. Halloween 1 je došao u pravo vreme, Psycho takođe, da ne pričamo o Alienu, a famozni Freddy Krueger me je toliko inspirisao da sam po njemu nazvao svoj video klub koji je i bio specijalizovan za horor žanr. Paralelno su išle knjige u vidu Barkera, Lovecrafta, Kinga,..., kao i njihove ekranizacije.

Vremenom me život uhvatio pod svoje, filmovi su postajali sve nemaštovitiji i izlizaniji, a danas sam toliko oguglao da nove horore praktično uopšte ni ne gledam. Sve se svodi na neke glupe štrecalice gde se nedostatak mašte kompenzuje naglim vizuelno zvučnim efektom kojim se želi nadomestiti ono čega nema, ili na vrlo grafički slash, ili besomučno repliciranje starih ideja i filmova koje po pravilu nisu ni do kolena. Jako je malo originalne ideje, atmosferičnosti koja izaziva jezu, horora koji se nenametljivo i inteligentno podvlači pod kožu gledaoca. Ništa od toga ne može da me dotakne ni koliko gumirani Riba-Čovek, ali to je opet do mene i moje pređene kilometraže.

Konačno, da se osvrnem na kontroverzni The Exorcist. Kultni i neponovljiv film u svakom smislu, verovatno izvodljiv samo u tom trenutku i samo iz uma neverovatnog Friedkina! Užas se gradi na svim nivoima, od mračne slike i atmosfere, preko više nego adekvatne zvučne kulise, pa do nadrealno dobre glume i realističnosti za to doba. Ne mogu reći da sam uz njega doživeo najveći strah, ali je bilo sasvim dovoljno nelagode i naknadnog proživljavanja u glavi. Takav film apsolutno ne može da se reprodukuje za ovo novo doba i svaki naknadni pokušaj osuđen je na propast.

E sad, ono što je jedini minus faktor u mom slučaju jeste odsustvo klasične religioznosti i vere u opšte prihvaćene bajke o bogu i đavolu, pa me kao takvog film ne pogađa u istu žicu kao istinske vernike. Meni je iz tih razloga vrednost ovog filma na nekom drugom, psihološkom, kulturološkom i umetničkom nivou. Ne moram ni spominjati da me kao takvog čitav podžanr religioznog horora ni najmanje ne dotiče i preskačem ga bez pardona, ali ovo ostvarenje ima neku specifičnu vrednost koja ne tamni protokom vremena, niti je umanjena ličnim poimanjem sveta i života.

Ipak, ovaj podžanr iznedrio je dosta kasnije još jedan naslov koji me je jedini dotakao i izazvao nelagodu gotovo kao što je to učinio The Exorcist. A to je, mora se priznati, izvanredan uspeh. Radi se o naslovu The Exorcism Of Emily Rose.

Ažurirao ar8c - 28.Listopad/Oct.2023 u 18:53

Eto ar8c pa maltene kao da si opisao moj razvoj gledanja horora i citanja knjiga istog zanra,razliciti naslovi ali to je to .