Who Killed Nancy? (2009)

                           WHO KILLED NANCY? 

http://www.imdb.com/title/tt1160424/

Treći čovek

Dokumentarac Alana G. Parkera o ubistvu Nancy Spungen, devojke Sida Viciousua hrabro se nosi sa golemim popkulturnim bremenom, nagomilanom faktografijom i spelukacijama stajući rame uz rame sa izvanrednim igranim prethodnikom Alexa Coxa

Zoran Janković





Naziv originala: Who Killed Nancy?
Učesnici: Glen Matlock, Alan G. Parker, Victor Colicchio, Steve Dior, Kathleen Wirt
Žanr: dokumentarni
Trajanje: 100 min
Proizvodnja: Velika Britanija, 2009.

Uprkos lavini novonastalih fenomena pop kulture, priča o Sidu i Nancy još uvek privlači pažnju usled nerazrešene misterije u slučaju Nancyne smrti, ali i kao jedna od najvećih ljubavnih priča i znakovita ilustracija važnog perioda u istoriji popularne muzike.

Dok se Alex Cox u svom izuzetnom igranom filmu Sid and Nancy (1986.) gotovo bez značajnije istorijske distance usresredio na ljubavnu priču dvoje pop ikona, Alan G. Parker, istrajni hroničar punk pokreta, u dokumentarcu Who Killed Nancy? u žižu interesovanja stavlja misteroznu smrt Nancy Spungen. Tamo gde Cox, premda veran izabranom verističkom pristupu, ipak domaštava ne bi li na nekonvencionalan način progovorio o paru ekscentrika, Parker bira da u duhu žanra reč da brojnim savremenicima (saučesnicima) - preživelim jurišnicima punka.

I sam jedan od govornika u dokumentarcu, Parker slagalicu načinje s kraja iznoseći faktografiju o kobnoj noći - 12. oktobar 1978. kada je Nancy Spungen pronađena mrtva u ozloglašenom hotelu Chelsea u Njujorku, tek ovlaš ukazujući na traljavu istragu ovog slučaja. Potom, nalik Coxu priču usmerava u pravcu sveobuhvatne skice za portret čudne ljubavi i jake vezanosti dvoje ljudi čija je strasna želja za samouništenjem (Spungenova je ubijena kada joj je bilo 20, a Vicious je umro sa nepune 22 godine) koincidirala sa dominantnim subkulturnim obrascima tog vremena.

Parker hladnokrvno i precizno ukazuje na brojne kontroverze, nelogičnosti i previde u nevoljkoj istrazi koja je usledila, uvodeći i lik Michaela, zagonetnog Nancynog prijatelja koji iz vizure većine sagovornika u Who Killed Nancy? i dan danas figurira kao stvarni ubica Sidove muze.

U ovom ostvarenju se nađe mesta i za osvrt na lik i delo Sidove majke, sklone boemiji kao najmanje ispitanoj kariki u lancu Sidovog kratkog života, a u prilici smo da saznamo nešto više i o samoj Nancy, „Jevrejki iz više srednje klase, a ipak fanatičnoj grupi devojci“, te irazito naprasitoj osobi koja je, kako je opisuju savremenici i bliski prijatelji, ekstremnom arogancijom prikrivala nesigurnosti. Čak i takva, Sidu je bila oslonac i životna ljubav - fakat koji Parker, na sreću, ne previđa pokazujući na taj način poštovanje prema voljenom idolu, pa i njegovim naopakim izborima.



Nekonvencionalna prezentacija u vidu stilizacije i montipajtonovskih kolaža, vešta montaža (Bill Jones), kao i pažljivo odabrani sagovornici doprinose visokom kvalitetu ovog dokumentarca. Povrh toga Who Killed Nancy? pruža strastveni omaž legendi Sex Pistolsa što je u poplavi hladnih i objektivistički nastrojenih dokumentarnih dela, prekopotrebna subverzija.