Frankenstein (2025)

Za nas matore koji pamtimo stare filmove sa Borisom Karlofom, ovo je skrnavljenje lika i dela Meri Šeli. 

Najnovija filmska ekranizacija popularnog literarnog predloška malo koga je ostavila ravnodušnim. Bilo da su u pitanju pozitivne ili negativne reakcije na viđeno. Ono što je neosporno jeste umetnička sloboda vrsnog filmaša kakav je Del Toro. A upravo taj snažan autorski pečat daje poseban šmek filmu, jer vrlo suptilno secira odnos stvoritelja i njegovog ''čeda'' Stvorenja (ili Monstruma). Stilski doteran, vizuelno raskošan, gde dominira gotska atmosfera, sa kontrastima boja upotrebljenim da oslikaju emocije bića osuđenog na izgnanstvo, koji ni u smrti ne može pronaći spas. Jacob Elordi solidno se snašao u prostetskom kostimu i pruža pamtljiv performans. Naravno Oscar Isaac se očekivano nametnuo, jer mu role manipulatora baš leže, pa je njegov lik doktora genijalca isprovocirao publiku, što je reper da je odradio odličan posao. Mia Goth solidna (tumači i lik majke Victora Frankensteina, na početku), mada se ne mogu oteti utisku da je scenaristički lik Elizabeth ograničen kao nekakav sidekick. Kada je nešto kvalitetno, jasno je da dužina trajanja nimalo ne smeta, a ovde je takav slučaj. Zaključak: vredan gledanja i verovatno mu neće izmači neki Oskar ili Oskari (npr. za kostime i šminku, a moguće i za neku ulogu).