Gan-gi-nam (2012)

Tekst je grozan.

Ako mi se dobro čini, polazi od potpuno pogrešne (holivudske?) presumpcije da je film jednak pjesmi koja se uporno vrti na radiju pa ju slušamo u nedogled. Istina, domaćici koja usput kuha, pere i pegla, bilo koji film jest upravo to. Jer ona ga ovlaš pogleda tu i tamo i 90% filma propusti a za ostalih 10% ne zna čemu pa valja ponoviti taj film. Vi valjda kad krenete gledat film onda ga gledat, ne radite sto stvari usput.

Drugo što napis pretpostavlja da je film smetlište na koje svakodnevno ulijećemo i svaki put nađemo neku vrijednu điđu koju je netko odbacio. Ili dječja soba sa bezbroj igračaka u kojoj svaki dan nađemo neku novu koja nam je izuzetno interesantna. Da bar. Takav ne postoji. Zato postoje nelinearne videoigre.

Treće što taj članak gura je da je grindanje - zabavno. Grindanje nije zabavno nego je posao. Ponavljanje može biti majka znanja kad se glavu puni nebitnim stvarima. Čovjeka treba naučiti hvatati ribu, a za to mu ne treba ponavljanje bezbroj puta nego jednom. Osim ako nešto s njim nije u redu ili je odsutan duhom.

Opet velim. Pogledati film. Ostaviti ga da odstoji dok se ne zaboravi skoro potpuno i tek onda mu se vratiti. Do tada širiti iskustvo i istraživati dalje. Život je prekratak da bi ga potrošili na ponavljanje jedno te istog. I to još bez da ti netko plati za to.