Ddongpari (2008)

Odličan, pisah negde o njemu..."Azijska kinematografija"...ili "preporuči..." ma, ne znam ni kako su naslovljene vražije teme 😄 iskopaću to sada, pa se vraćam u post 😊

edit: nađoh 😊

puppet_master piše: Breathless (2009) http://www.imdb.com/title/tt1373120/ Jezivo mučna karakterna studija o nepomirljivom i iscrpljujućem besu, nasilju, mehanizmu koji ih pokreće, duboko ukorenjenim traumama koje progone centralnog lika ove priče. Dakle, hrabar, težak i sirov, opet nekako i topao, emotivan film koji je zbilja greh ne probati. Fenomenalan Yang Ik June, ovde i kao glavni glumac, režiser i scenarista pa je očito da mu je ovo intiman, lični film, što me malo brine jer ne znam koliko će po tome biti u stanju da ponovi ovoliko efektnu priču u budućnosti, stvarno bih voleo da bude još njegovih autorskih filmova, no vidim da se predao kratkoj formi.

Nije baš tako, sa više strana zapravo. Poneki filmovi prosto udaraju u stomak, mnogi gledatelji baš to i traže ponekada.

U ovom konkretnom slučaju koliko se sećam, eto sinna mi je odmah po objavljenom postu pisao/tražio link do filma 😄 svaki film ima svoju publiku ionako. Mada ne volim pričati o drugima, njihovim motivima, rezonima, izboru filma, emocijama blabla, svakom svoje.

Ne mogu ovako rano tražiti neko opšte mesto...evo npr The Road, koji bi donekle odgovarao tome što kažeš, ipak biva voljen (a kao mainstream svakako i vrlo gledan) uprkos svoj tami, beznađu, pa ako želiš tamo i zbilja depresiji, koje nosi u sebi. Mada kod ovog konkretnog filma nisam ni upotrebio te opise, depresiju vala ni pomenuo, tek traume...i toplinu 😊, uostalom "jezivo mučna" jeste patnja lika a ne nužno iskustvo gledatelja filma 😄