Happiest Season (2020)

Nedostaje mi Kristen Stewart, hajde što (mi) je preslatka, dobra je glumica, teško mi bude da odvojim oči od nje, ali snima gomilu biografskih filmova u poslednje vreme, što nisam u stanju da gledam. Ne lezi vraže, nisam u dobrim odnosima ni sa prazničnim vražijim filmovima. Hajde, ovde su ona i Mackenzie Davis zaljubljeni par, ljubav je uvek lepa tema, neka i u prazničnoj komeNdiji, pa sam poklekao. No, priča je suviše standardna, izlizana, dijalozi su mi nestvarno glupavi, sporedni likovi uvredljivo tupi, pa još kada sam video roditeljsku kuću jedne od junakinja, sa tim porodičnim, prazničnim duhom, ponovo u nekom meni besmislenom univerzumu bogataša, uglednih članova svoje zajednice, sa klavirom na sred sobe (koji ne svira iko) i zadatkom da pater familias postane gradonačelnik svoje idilične sredine...fuj kaka, to mi je još manje primamljivo i od priče o princezi Dajani. Ili kraće - načekaću se ja ipak do uživanja u kakvom friškom filmu Kristen Stewart, sa ovim jedva izdržah 20 min.