Foxtrot (2017)

  Odgledao sam Izraelski film Fokstrot koji je zanimljiv kao eksperiment. Odmah da napišem da nisam zadovoljan ovim eksperimentom autora S.Maoza koji je svojim prvim filmom Lebanon (2009) zaslužio svoje mesto na mojoj listi Dečko koji obećava. Bio je dobar i originalan kad je u svom filmu tenkiste zadržao u tenku. Tokom filma nijednom nisu napustili tenk dok je gledalac zajedno sa njima posmatrao svet iz njihove skučene perspektive. Gledalac je ipak bio u prednosti jer je zahvaljujući autoru mogao da prati njihovo kretanje i položaj iz druge perspektive.

  Fokstrot je neuspeo eksperiment koji je skockan tako da sav stane u broj tri. Foksrot jr ime izraelskog kontrolnog punkta u kojoj se delom odigrava radnja, ime plesa koji povezuje sve tri priče koje čine celinu koja je umnogome bolja od pomenuta tri segmenta.

  Prva priča počinje tako što vojska kuca na vrata roditeljima koji nesvesno znaju da nešto nije u redu. Predstavnici izraelske vojske su u situaciji kad donose takvu vest (smrt vojnika) vrlo uviđavni. Od terapije do podešavanja alarma na mobilnom koji tatu podseća da mu je vreme za njegovu čašu vode. Otac je smiren do momenta kada sazna da mu je sin ipak živ. Onako razgoropađen traži da ga vidi i tu pravi grešku koja se ne može ispraviti.

  Druga priča prati sina i njegove drugare u nekoj zabiti u pustinji. Više dižu rampu zalutalim kamilama nego ljudima. Dosađuju se i pričaju zanimljive priče do trenutka kad u strahu naprave belaj. Oficir koji dolazi da ispravi njihovu krvavu brljotinu šalje sina na odsustvo.

  Treća priča spaja prve dve i ona je najslabija. Krug se zatvorio a pokušaj da se bude duhovit u prebacivanju krivice nije dao dobre rezultate. Fokstrot je takva igra, nevažno je u kom se pravcu krećeš, završićeš na početnoj poziciji. Autor je pokušao i podbacio u nasilnom pokušaju da poveže sve tri priče. Režija je dobra, glumci u ulozi roditelja su za mene otkrovenje, ono što sreću kvari je statika i želja da se ne izađe iz 2-3 lokacije na kojim je sniman film.