Chuck Norris vs. Communism (2015)

  Odgledao sam dokumentarac u društvu ljudi koji su bili savremenici fenomena zvanog video rekorder i video kaseta. Sjajan dokumentarac o onom delu života ljudi iza gvozdene zavese kojima je video bio jedini prozor u svet. Radnja dokumentarca se odvija u Rumuniji početkom osamdesetih godina prošlog veka u vreme kada je diktaura N.Čaušeska bila na vrhuncu. Rumuni su teško živeli ali su zato bili jedina nacija koja nije mmf-u dugovala mi cent. Podneli su strašne žrtve ali bar nisu bili dužni. Mediji su bili kontrolisani, od štampe pa do državne televizije koja je emitovala 2 sata programa dnevno. Cenzori su tada sekli čak i ruske nedužne crtaće. U takvoj atmosferi nekolicina ljudi je rizikovala i kupila prošvercone televizore i video rekordere koji su koštali koliko jedan dobar auto. Sa vhs kasetama je malo teže išlo jer je to bila tražena roba u jednoj SFRJ a ne u Rumuniji. Vhs kaseta je kod nas koštala 10 maraka a koliko su Rumuni plaćali nije mi poznato. Tada na scenu stupa g-din Zamfir koji je imao smisao za posao. Počeo je sa švercovanjem filmova a završio kao pirat koji je snabdevao partijske strukture. Čak je i Nikolajev sin nabavljao kasete od njega. Uspeo je da nagovori pregovori prevodioca sa državne televizije da u ilegali nadsinhronizuje filmove i posao je mogao da počne. Ono što sledi je sentimentalno putovanje u velikom stilu, putovanje sa vodičima toga doba kada se zbog jednog gledanja u ilegalnom bioskopu mardeljalo više leta. Siroti Rumuni su gutali dobre filmove i najgore američko smeće na kopijama gde je trebalo uključiti maštu zbog snimka koji često nije ni postojao. I kod nas su se legalno davali isti filmovi sa istim učinkom kao kod Rumuna. Nije postojao nijedan klinac koji nije poput Rokija popio neko sirovo jaje iz čaše a bili su i biseri koji su iz inostranstva donosili Rambo noževe koje su ponosno pokazivali.

 Sve u svemu, više sam nego zadovoljan ovim dokumentarcem koji je prošao ispod svačijeg radara.