Pričam ti priču

Kada sam se osvrnula oko sebe videla sam  senku koja je izranjala iz guste magle. Magla kao je bila toliko gusta kao da se godinama spremala da se bas ovde i u ovom trenutku spusti na mesto gde se ja nalazim. Nalazila sam se nekom mestu, gde medved zimi postu nosi, strasno. Ni sanjala nisam da me ova moja krilata masta moze odvesti u takve predele divljine zemlje Nedodjije.
Nisam bas bila zadovoljna sa svojim stanjem, medjutim kada sam bacila pogled levo od sebe, osmeh mi je ozario lice  jer....
Ugledala sam poznato lice, mog dugogodišnjeg prijatelja, g. Jazavca. Neko bi pomislio to je samo Jazavac, ali kad bi ljudi znali kakvo junačko srce u njemu kuca, ne bi tako pričali. I tako u razgovoru nismo ni primetili da se počela dizati i neka olustina a i letilica koja je strahovitom bukom  se priblizavala kovitlajuci sve pred sobom. Nista nam drugo nije preostalo nego da se dademo u trk i to takvom brzinom da nam je skoro trebala kaciga da nam dodatno ubrzanje ne oduva usi. Uhvatili smo se za ruke i  na njegovo tri poleteli dole u....