Los últimos días Aka The Last Days (2013)

Pastor braća, David i Alex, reditelji koji su nam koju godinu ranije prikazali svoju vizuju mračnog, postapokaliptičnog sveta opustošenog kakvim opakim virusom u filmu Carriers (2009), vraćaju se istoj temi i rodnoj Barseloni, u nešto slabijem, no ipak podnošljivom filmu Los Ultimos Dias...

Film je ponovo žanrovski hibrid, pored svoje postapokaliptične teme, svakako pripada više drami, delom i "road movie" avanturi, predstavljajući nešto (uglavnom) originalniji koncept sa pričom o iznenadnoj epidemiji neobičnog virusa čiji je glavni simptom užasna agorafobija koja ljude, uz naravno sveopšti kolaps čitavog društva, kuje u zatvoreni prostor, bez najmanje mogućnosti izlaska napolje. Otvoreni prostor im momentalno stvara izluđujući panični strah koji ih vodi u šok i smrt...otprilike. Naš junak, sveden na groznu korporativnu zgradu u kojoj je radio u momentu širenja virusa, na sve načine pokušava da dođe do svoje trudne dragane, avaj i same zarobljene kilometrima od njegove lokacije. Jedini put je kroz podzemne tunele metroa,kojima naš junak putuje sa još jednim slučajnim poznanikom sa misijom...na tom putu susreću ostatak izbezumljene rase (nas, ljudi, jelte), usputno upadajući u nebrojene opasnosti novog, zatočenog sveta.

Šta znam...likovi mi nisu bili bliski i narativno je film često bio izlomljen učestalim skakanjem iz prošlosti u sadašnjost, do mere otežanog praćenja, Pastori nisu Tarantino jbg, no posle nekog vremena dolazi do smislenijeg ritma, dok i same dogodovštine i slike ljudi, društva u paničnom sunovratu, kao i zanimljive lokacije, bivaju dovoljno interesantne da bi film držao pažnju. To naravno nije (meni) dovoljno da bih ga smatrao dobrim, koncept jeste nešto originalniji, no likovi i situacije to nisu, ponešto je prilično generično i sve smo to viđali ranije, možda i previše puta, ovde i sa otrcanim krajem. Ruku na srce, film nije ni loš, samo se koprca u osrednjosti koju srećom tu i tamo prelazi, te mi je bio, eto, nešto malčice iznad proseka.

Volim ovakve teme, uživam u njima, bez obzira na navedene mane, te mi je film ipak (uglavnom) prijao i svakako se radujem sledećem projektu braće Pastor. Što se mene tiče, slobodno mogu opet da nas akaju virusima i apokalipsama. Treća sreća, uostalom. (To bi trebalo biti već ove, 2022. god u filmu A Ciegas radnjom ponovo smešten u postapokaliptičnu Barselonu)

Film je odličan - sušta suprotnost holivudu koji bi opet bio propaganda o kakvoj savršenoj obitelji (Quiet Place).

Mrak je namjeran, namjeran je i medo, ovdje je svaka scena s razlogom takva kakva jest, nema odugovlačenja da se popune minute jer ovo nije ideja za 10minutni film pretvorena u sat i pol mlaćenja prazne slame.