Kako je Bobi Fišer zavoleo Beograd

Igrao je zatim i 1992. u Sava centru u reprizi meča iz 1992. sa Borisom Spaskim. Zbog tog meča i dolaska u Jugoslaviju zaradio je pretnju hapšenja od sopstvene zemlje. Kasnije je 2007. postupak bio pokrenut, bio je pritvoren u Japanu, gde se oženio. Šahisti čitavog sveta nosili su majice „Free Bobby Fischer“. Island mu je dao utočište. Tamo je i umro i sahranjen 2008, ali Srbija i Beograd zauvek su mu ostali u srcu.

Vreme 890 - Odlazak Bobija Fisera: Sahovski besmrtnik

CENA PLJUVANJA: Mnogo godina kasnije sve što je Bobi tražio biće prihvaćeno, ali bez Bobija... On se povukao i samo je najuži krug ljudi, među koje su spadali Gligorić i još neki iz našeg šaha, znao ponešto o njemu. To je pomoglo da se Fišer, 20 godina posle događaja u Rejkjaviku, vrati šahu u čuvenom "rimejk" meču sa Spaskim na Svetom Stefanu. SR Jugoslavija je bila pod sankcijama zbog rata u Bosni i Hrvatskoj, ali kao u zemlji čuda zemlja pod embargom uspela je da se osim na naslovnim stranama svetskih novina pojavi i negde nazad, u sportskim ili šahovskim rubrikama... Dok su topovi američke Šeste flote gotovo bili vidljivi iz Miločera, lokalni srpski biznismen, tipičan za to vreme, Jezdimir Vasiljević, poznatiji kao gazda Jezda, odvojio je pet miliona dolara i doveo Fišera i Spaskog na "revanš veka". Bio sam na Svetom Stefanu kada je Fišer na dan otvaranja meča pljunuo na faks Stejt departmenta kojim je bio upozoren šta ga čeka ako prekrši sankcije nametnute državi u kojoj se nalazio... Tog časa Fišer je pljunuo i na Sjedinjene Američke Države, svoju domovinu, u koju se nikada više nije vratio. Doduše, odavno nisu bili u ljubavi, ali domovina je domovina... Srpski režimski mediji, a te 1992. bilo je jako malo onih drugih, danima su se naslađivali Fišerovim gestom ističući da je "hrabri Bobi pokazao Amerikancima", ali taj Bobijev potez, jedan u nizu, doneo je njemu samom mnogo više štete nego drugima koristi... Posle meča na Svetom Stefanu, koji je Bobi dobio sa 17,5-12,5 ako je to uopšte važno, počelo je njegovo potucanje po svetu. Prvo je mesecima boravio u beogradskom Interkontinentalu, posle se preselio u Budimpeštu, odatle na Filipine gde je, kažu, u vanbračnoj vezi dobio ćerku, odatle u Japan gde je 13. jula 2004. na aerodromu u Tokiju uhapšen na zahtev američkih vlasti. Ostao je u zatvoru do 23. marta 2005. Japanci ga nisu izručili Amerikancima uprkos pritiscima, a u međuvremenu su dobri ljudi sa Islanda odlučili da mu ponude azil. Dobio je islandski pasoš i skrasio se u Rejkjaviku, nažalost zauvek, tamo gde je postao prvak sveta davne 1972.

Iz Rejkjavika je otišao u šahovsku besmrtnost.

  Deo iz teksta iz kog je takođe izistao deo o oduzimanju državljanstva. Ako ovo nije važan podatak za biografiju ja ne znam šta je. Čovek je prihvatio ponudu, zaradio pare i ni na kog nije pljunuo kao što pišu. Uostalom, Fordova i gomila američkih firmi i fabrika su bez problema u hitlerovom rahhu bez sankcija.

  Dvostruki standardi i krokodilske suze.

Schwarz und weiß wie Tage und Nächte (TV Movie 1978)