Filmska tehnologija koja je postala stvarnost

1. Zvezdane staze serije (1966-danas) - moderne tehnologije

Televizijske serije i filmovi "Zvezdanih staza" su inspirisale toliko veliki broj današnjih tehnoloških dostignuća da bi ih bilo skoro nemoguće sve nabrojati. Jedan od najočitijih primera je sveprisutnost kompjutera u periodu od 22. do 24. veka, a jedna od manje očiglednih je dizajn preklopnih mobilnih telefona koji su inspirisani komunikatorima koje koristi Zvezdana flota. Sakhr Software kompanija je stvorila arapsko-engleski prevodilac za Ajfon, koji funkcioniše slično univerzalnom prevodiocu iz "Zvezdanih staza". Takođe, NASA je nedavno razvila uređaj koji može da se utakne u Ajfon i da se tako detektuje prisutnost smrtonosnih gasova, nešto slično fiktivnom trajkoderu u "Zvezdanim stazama".

2. 2001: Odiseja u svemiru (1968) - privatni svemirski let, identifikacija glasom

Iako još nisu ostvareni rutinski svemirski turistički letovi, kompanije kao što je Virgin Galactic rade na sub-orbitalnim letovima, "Odiseja" je to predvidela kao i ličnu zabavu na letovima (što je dostupno od 80-tih) kao i ravne ekrane. U filmu je Hejvud Flojd koristio video telefon da komunicira sa porodicom, što danas i dalje nije svakodnevna pojava, ali postoji kao mogućnost. Tehnologija identifikacije glasom je zaživela sredinom 70-tih, mada su video-telefoni postojali još od 20-tih godina prošlog veka ali su popularnost stekli tek sa mobilnim telefonima i internet programima kao što je Skajp.

3. Amerikaton (1979) - geopolitički milje

Ovu satiru je teško pronaći, a njena radnja je smeštena u 1998. godinu i prikazuje finansijski nesolventnu američku vladu koja mora da prikuplja sredstva putem televizijskih emisija. Pored narastajućeg američkog duga film je imao nekoliko drugih uspešnih predviđanja uključujući kolaps SSSR-a, kineski zaokret ka kapitalizmu i sticanja statusa super-sile, seks skandalima u Beloj kući, uspon kompanije Nike kao svetske korporacije, pa čak i rialiti televizije sa bokserskim mečom između majke i sina (postojao je rialiti program "Boks slavnih"). Doduše, u filmu se predviđalo da će Džimi Karer biti ubijen, da će Bela kuća biti premeštena u Kaliforniju i da će Arapi i Jevreji stvoriti Ujedinjenu herabsku republiku.

4. Terminator (1984) - inteligentni avion za napad, bez ljudske posade

Samo su se nakratko pojavili u prvom filmu, i sejali smrt među članovima ljudskog pokreta otpora u 2029.godini. U stvarnosti UAV letelice su deo američkog vojnog arsenala. Prvi MQ-1 Predator je korišćen 1995. godine u BiH, ali je prevashodno bio namenjen za izviđanje. Priključio mu se MQ-9 čija je namena bombardovanje, a korišćen je od 2007. godine u Avganistanu i Iraku.

5. Real Life (1979), Trkač (1987), Trumanov šou (1998) - rialti tv

Ova tri filma, različitih žanrova i tona, imala su tačan opis rialiti televizijskog žanra, koji je svoju stvarnu popularnost doživeo posle 2000. godine. U Albert Bruksovoj satiri "Real life" grupa dokumentarista je snimala svakodnevni život američke porodice i bila frustrirana kako je on dosadan. U "Trkaču", gde je radnja smeštena u 2019. godinu, Arnold Švarceneger je deo popularne tv igre sa osuđenicima, a "Trumanov šou" je program napravljen za jednog čoveka (Džim Keri) čiji se život prenosi celoj planeti.

6. Suvišni izveštaj (2002) - multi-touch interfejs

Tokom pripreme za snimanje ovog neo-noar filma reditelj Stiven Spilberg je okupio grupu intelektualaca kako bi smislili koherentnu viziju života 2054. godine. Kompjuterski naučnik Džon Uderkofler je dobio zadatak da dizajnira kompjuterski interfejs u obliku velikih ekrana koji se kontrolišu pokretima ruke, a što u filmu demonstrira Tom Kruz. Danas ovako nešto postoji kod Majkrosofta ("Surface") ili Piksela ("Meida Wall") gde se podacima pristupa i manipuliše prevlačenjem prsta preko ekrana monitora. Doduše, oni su i dalje ekskluzivni i skupi ali je Eplov Ajfon multi-touch interfejs ponudio masama, doduše u manjoj razmeri.

7. Totalni opoziv (1990) - skeniranje tela

U ovom filmu, sa Arnoldom Švarcengerom smeštenom u 2084. godinu, postoje skeneri koji omougućavaju da se vide skeleti ljudi i sve ono što nose u torbana, na velikom ekranu. U stvarnosti je ovakva tehnologija postala dostupna na aerodromima 2007. godine. Doduše, ovakvi skeneri prikazuju putnike ne kao skelete već kao gole osobe, zbog čega su usledile tužbe jer se time narušava privatnost ljudi. U decembru 2009. godine 19 američkih aerodroma je imala milimetarske talasne skenere, a kupljeno je još 150 koji će biti instalirani tokom 2010.