Film o Hitleru

Oliver Stoun, trostruki osvajač „Oskara” za režiju, najavio je da
priprema desetočasovni ubrzani kurs iz istorije 20. veka koji će krajem
godine biti prikazan na američkom TV kanalu „Šoutajm”

U karijeri dugoj skoro 40 godina, Stoun je od političke kontroverze
napravio umetničku formu. Uznemirio je finansijere jetkim portretom
zaposlenih na Volstritu, konzervativce načinom na koji je prikazao
Fidela Kastra, Uga Čavesa i Džordža Buša, a demokrate svojim teorijama
zavere o atentatu na Džona F. Kenedija. Sve to mnogima će izgledati kao
obična čajanka kad njegovo sledeće ostvarenje bude stiglo na ekrane.

Stoun je najavio da će njegov 10-časovni ubrzani kurs iz istorije 20.
veka predstavljati protivotrov za netačnosti i predrasude prisutne u
konvencionalnoj istoriji koja se uči u američkim školama i propagira
preko mejnstrim medija. Naslov serijala daje nagoveštaj šta nam se
sprema: „Tajna istorija Amerike Olivera Stouna”.

Sam reditelj je na konferenciji za TV kritičare u Pasadeni dodatno
obrazložio svoje stavove, čime je otvorio pravu Pandorinu kutiju. Počeo
je pričom o Hitleru: „On je tokom cele istorije bio žrtveni jarac i
njegov lik je korišćen na jeftin način.”

„Staljin je sasvim druga priča. Nije mi namera da ga prikažem kao
heroja, ali želim da rasvetlim neke činjenice. On se više od bilo kog
drugog borio protiv nemačke ratne mašinerije.”

Potom je dodao da će u dokumentarcu obraditi lik i delo Mao Cedunga,
Džozefa Makartija i Harija Trumana, za čijeg je predsedničkog mandata
1945. godine bačena atomska bomba.

Od svih potencijalnih oluja koje bi mogle da nastanu oko Stounove
„Tajne istorije”, epizoda o Hitleru za sada deluje kao najzapaljivija.
Reditelj je izjavio kako „ne možemo da okarakterišemo ljude samo kao
‘dobre’ ili ‘loše’. Hitler je proizvod niza akcija. Treba znati uzroke
i posledice. Ljudi u Americi nemaju pojma, na primer, kakva je veza
između Prvog i Drugog svetskog rata.”

Nagoveštaj isticanja dobre strane nemačkog diktatora koju Amerikanci do
sada nisu videli deluje preterano radikalno čak i za Stounovu
reputaciju autora bez dlake na jeziku. Ovaj ispad je naveo Pitera
Kuznika, rediteljevog saradnika na projektu i profesora istorije na
Univerzitetu u Vašingtonu, da objasni kako „nije istina da ćemo
predstaviti Hitlera u pozitivnom svetlu, ali ćemo ga opisati kao
istorijski fenomen”.

Čak i ovako relativistički pristup Hitleru kao proizvodu svoga vremena,
jednako kao pojedincu koji je bio otelovljenje zla, bez sumnje će
predstavljati vruć krompir. Stoun je rekao da će, slično tome, i
Staljina staviti „u kontekst”. „Hodao sam u Hilterovim i Staljinovim
cipelama i razumeo sam njihove gestove. Ne možete objektivno da
pristupite istoriji ako ne saosećate sa osobom koju možda i mrzite.”

blic.rs

Ažurirao AcaN - 23.Sijecanj/Jan.2010 u 16:51