(Filmska) godina za pamćenje

Epska saga koja prati sudbine Skarlet O'Hare i Reta Batlera, ili dogodovštine devojčice Doroti na putu za Oz popločanom zlatnim ciglama i drugi filmovi nastali uoči izbijanja Drugog svetskog rata, ni posle sedam decenija ne prestaju da pobuđuju interesovanje filmske publike.

Neke godine se prosto razlikuju od drugih. Mnogi filmski poznavaoci kao izuzetno važne godine ističu 1941, zbog Oskarom nagrađenog „Kako je bila zelena moja dolina" i rediteljskog debija Orsona Velsa „Građanina Kejna", zatim 1957. („Most na reci Kvaj") i 1962. godinu zahvaljujući „Lorensu od Arabije" i „Ubiti pticu rugalicu".

Klark Gejbl i Vivijen Li u filmu Viktora Fleminga

Ipak, jedna godina zauzima posebno mesto u srcima i laika i filmskih kritičara.

Davnih dana, pre tačno 70 godina, Amerika je bila bezbedno mesto za život. Iz svih krajeva planete ljudi su pristizali u Kvins, tada malo predgrađe Njujorka, kako bi prisustvovali Svetskom sajmu tokom kojeg je predstavljena futuristička kutija sa neobičnom cevi u unutrašnjosti pomoću koje su prikazivane „pokretne slike".

Deset godina kasnije, narod je magičnu kutiju uveliko zvao televizorom.

Dok su se tamni oblaci fašizma nadvijali nad Evropom, pažnju stanovnika SAD privlačili su filmovi.

Put popločan zlatom vodi u Oz

Devojčica po imenu Doroti odvodila je bioskopsku publiku u svet fantazije, daleko od svakodnevnih briga i možda baš zbog toga „Čarobnjak iz Oza" postao je jedan od najomiljenijih filmova.

Film koji je obarao sve rekorde u gledanosti te 1939. godine je epska saga u produkciji Dejvida Selznika „Prohujalo s vihorom". Dogodovštine Skarlet O'Hare i Reta Batlera u priči o padu američkog Juga koja ostavlja bez daha, videlo je više ljudi nego bilo koje drugo ostvarenje u istoriji filmografije.

Ta remek-dela samo su dva od pedesetak koliko su veći studiji promovisali te godine. U stvari, 1939. godine bio je vrhunac perioda koji istoričari filma danas nazivaju Zlatnom erom Holivuda.

Pre sedamdeset godina, čak 10 filmova nominovano je za Oskara u kategoriji za najbolji film. Svih 10 ostvarenja bilo je odlično, neki čak remek-dela, ali nijedan se nije mogao takmičiti sa apsolutnim pobednikom „Prohujalo s vihorom".

Osim „Čarobnjaka iz Oza" i pobedničkog ostvarenja reditelja Viktora Fleminga, u trci za najprestižniju nagradu u svetu sineasta bili su i „Orkanski visovi" sa Lorensom Olivijeom u glavnoj ulozi, „Zbogom gospodine Čips", „Gospodin Smit ide u Vašington", zatim komična drama sa Džejmsom Stjuartom „Ljubavna afera", čuvena „Ninočka" Grete Garbo, „O miševima i ljudima", „Poštanska kočija" i nezaboravni Džon Vejn i „Pobeda nad tamom" sa Hemfrijem Bogartom i Bet Dejvis.



Sedam decenija kasnije, od originalne glumačke ekipe najgledanijeg filma svih vremena među živima je još samo Olivija de Havilend koja je tumačila ulogu Melani Hamilton, plemenite prijateljice junakinje filma Skarlet O'Hare. Poznata glumica živi u Parizu i budući da je u 94. godini retko se pojavljuje u javnosti.

Iako je današnja produkcija mnogo bogatija nego na zalasku tridesetih godina prošlog veka i godišnje se promoviše na stotine filmova, mnogi se i dalje okreću proverenim naslovima iz vremena prohujalih sa vihorom.

rts

Ažurirao luka0037 - 16.Studeni/Nov.2009 u 00:53