Clean, Shaven (1993)

PREPORUČUJEM (ALI NE ZA SVAKOGA) Kerriganov dugometražni debi je oštra, provokativna,inteligentna studija o šizofreniji, formulisana kao impresionistički fragmentisana varijacija drumskog trilera o lovcu koga love.Lodge Kerrigan je pravi majstor, i šteta što je snimio samo četiri filma za petnaest godina, ali svako njegovo delo ostavlja dubok i mučan trag i bukvalno mesecima može da proganja one koji su ih gledali.Svi likovi u njegovim filmovima su mučenici hendikepirani životom. Zaista je teško zaboraviti Peter Greenea, šizofreničara iz filma "Clean, Shaven" (1993), nesrećnu call-girl prostitutku sa dna "Claire Dolan" (1998) ili Villiama Keanea, razorenog oca nestale šestogodišnje devojčice, iz filma "Keane" (2004)! Kerriganov stil, blizak dokumentarnom, rehabilituje neprilagođene nevoljnike,martire i zlopatnike današnjeg društva, i surovo realno prikazuje njihovu postepenu bespovratnu dehumanizaciju. Njegov film "In God's Hands" koliko se sećam da nikad nije prikazan zbog preterano ekstremnog sadržaja. "Clean, Shaven" je zaista težak film za mnoge gledaoce, ali sadrži daleko najiskreniji i najdirljiviji portret šizofrenije ikad prikazan na ekranu.Ovo je pronicljiva i zastrašujuća studija o čoveku sa paranoidnom šizofrenijom, besprekorno snimljen, sa savršenim osećajem za miks nadrealnog i dokumentarnog,što je zaista teško postići.Fenomenalni Peter Greene u glavnoj ulozi pruža nam izuzetan performans ludila, ali nažalost, čini se da doživljava istu sudbinu kao Malcolm McDowell posle "A Clockwork Orange". Biti jedan od najboljih, ali potcenjenih glumaca svog vremena,bez druge šanse da to dokaže.Od samog početka vidimo da se Peter Winter (Greene) raspada po šavovima; njegova reakcija na malu devojčicu koja odbija loptu o njegov auto, zajedno sa izveštajima o ubistvu na radiju, sugeriše da je verovatno on i ubica.Ono što film izvlači iz kolotečine je njegova upotreba ekspresionističkog dizajna zvuka (ima malo dijaloga, a kamoli zapleta) i povremeno uznemirujućih slika koje otkrivaju Winterovu bolesnu, halucinogenu percepcije sveta oko njega.Nekoliko njegovih paranoičnih epizoda,kroz film su tako bizarno,detaljno prikazane, da ostavljaju mučan utisak kod zalutalog gledaoca.Zadivljujuća je gluma Petera Greenea u ulozi mladog čoveka koji je dugo bio institucionalizovan.Sada napolju, očajnički pokušava da pronađe način kako da funkcioniše u realnom svetu,i traži svoju ćerku, koju je video samo kao dete,pre nego što je hospitalizovan.Ona je usvojena od strane neke porodice,što samo dodatno otežava njegovu potragu i pojačava bespovratni poremećaj Winterove ličnosti.Film je uvršten u uvaženu Criterion kolekciju.U svakom slučaju, ako želite da "osetite" - ne samo da vidite - o kakvoj se mentalnoj bolesti radi, pogledajte ovo obavezno.