Sau gyun yin (2020)

Film nam zapravo ne priča o kakvim gangsterima, već o bivšem vojniku koji je ostao zarobljen u kakvom vakumu, krivici, dugovima i mutnim poslovima sa trijadom...kao i o tamnoputom momku (tip je iz Nepala, no u filmu se vodi kao Indus, verujem) koji je pa u svom kavezu izolovanosti, siromaštva, izloženosti rasizmu i opet, upetljanosti u mutne ulične rabote. Ovo je dakle priča o zbližavanju i postepenom prijateljstvu ova dva lika pod pritiskom njihove naizgled bezizlazne situacije. 

Ambijent filma je ostavio najveći utisak na mene, kao i dva glavna glumca, tema je svakako lepa, ponegde trapavo izvedena, momak iz Indije je mogao malo manje da kleči, da se izvinjava i da dobija preko njuške, ostavlja gorak ukus sve to, koja god da je bila namera autora, no biće da film time još i više naglašava jednu od svojih tema. Sirovost finalnog okršaja, nešminkana, bez stilizovane koreografije, je osveženje za hongkongški film. 

Nije baš napolitankica, ni ona cherry-liker čokoladna bombončica ali je svakako iznadprosečni film koji mi je veče učinio zanimljivijim.