Čega se plaši Amerika?
Odgovor se krije u vertikalnom paklu Nakatomi tornja.

Evo nekoliko crtica za bolje upoznavanje s filmom, a koje su možda promakle gledaocima s jeftinijim ulaznicama.
Umri muški je film o strahu. O strahu jedne nacije koja je na vrhuncu moći od nepoznatog.
Kako? Zašto?
Zaista je teško neverziranom gledaocu da ozbiljno pojmi film sa tako neverovatnim zapletom u kojem raspala pandurska, cinična ruina, na Badnje veče, pokušava da spreči nemačke teroriste da iz japanske zgrade ukradu američke pare, kao ozbiljno filmsko delo, a ne samo kao akcioni rollercoaster (meni je dovoljno i samo ovo poslednje). Ali zar taj sumanuti zaplet sam po sebi ne priziva malo studiozniji osvrt u odnosu na tipično žanrovsko otpisivanje koje se prišiva ovom filmu?


-Ameriku upoznajemo kroz spoljno delovanje, kroz ono kako je vide stranci. Amerika je izolovana, usamljena, sabijena, skučena. Jasno je da su taoci na jednom spratu. Na pedesetom spratu. Iako se sve naizgled događa u Americi, zapravo je Amerika odvojena od dešavanja jer zgrada je japanska. Prva žrtva koja strada je Japanac. Prvi Amerikanac koji strada to čini jer se ne ponaša "američki", sećate se Elisa, japi džankija koji je čak kolaboracionista, domaći izdajnik. Jedini Amerikanac koji je slobodan je Meklejn, ali o njegovoj slobodi kasnije.
-Neprijatelji su teroristi, što bi značilo da je njihov cilj politički (ideološki). Ali ne! Teroristi su zapravo kradljivci, njihov cilj je materijalni (finansijski), što znači da Amerika više nema ideološkog protivnika jer setite se da je film snimljen 1988. kada je potpuno jasno da je SSSR pred raspadom. Nema straha od komunizma jer ga zamenjuje novi strah, onaj od ekonomskog prodora stranih razvijenih sila, Japana i Evrope (EU, ako vam je draže). Zašto? Pa potpuno je razumljiva uloga Japana u filmu, a Evrope? U trenutku kad otključavaju sedmu bravu čuje se himna Evrope, Betovenova Oda radosti, uostalom, "teroristi" (sad je opravdano da budu pod navodnicima) su Nemci kao vodeća snaga ujedinjene Evrope.
-Amerika ne može, ili bolje reći, ne zna(!), kako da se bori protiv intruzije stranaca, štaviše američki sistem pomaže neprijatelju: sećate se kad Hans Gruber kaže "Dame i gospodo, predstavljam vam FBI" jer tek uz pomoć savezne vlasti, koja isključuje struju, otključavaju sedmu bravu.
-Protiv neprijatelja se bori samo jedinka, usamljena individua u liku Džona Meklejna. On jeste policajac, ali njujorški, nema jurisdikciju u Los Anđelesu što samo samo potcrtava njegov samostalni nastup. I tako bosonog, naoružan samo tvrdoglavošću i cinizmom (yippee ki yay, motherfucker; onelinera ima i previše u ovom filmu), Meklejn se bori kao stari vestern junak - zato što tako treba da bude, za njega zakon države ne važi jer nema države da nastupi umesto njega. Meklejn ima pomoćnike, ili preciznije sidekickove, dva crnca, otpatke koji su izmešteni na marginu sistema kao pozornik i vozač bogatih.

Ima još interesantnih tumačenja. Npr. da je Nakatomi pakao, kad Meklejn spusti bombu niz otvor za lift, a povratna reakcija sa plamenom neodoljivo podseća na neman koja proždire sve pred sobom. Ovo povlači i čitanje filma kao omaža Paklenom tornju.

(ima još, samo sam ja nemam kapacitet da se setim svega)

...da li je Meklejn, prethodno definisan kao usamljena individua, zapravo američki građanin u potrazi za Amerikom, je li njegova borba kroz spratove tornja odiseja, lutanje,  jer se on upravo kreće bespućem Nakatomija (čas je u liftu, čas na krovu) u potrazi za Amerikom (za pedesetim spratom). Običan, slobodni građanin se mora boriti da bi dopro do domovine.
Isto tako je interesantna uloga medija, čiju glad za senzacionalnim, Mektirnan vidi kao pomagača terorista(Gruber tek na vestima saznaje ko je Meklejn), hranitelja neprijatelja.


Ažurirao ghostwheel - 07.Kolovoz/Aug.2011 u 04:01

Znate, tumačenja najklasičnijih akcionih filmova na taj način me neodoljivo podseća na tumačenja Nostradamusovih stihova- ono što želim da vidim tvrdim da je baš to istina, a naravno, to radim nekoliko dekada/vekova nakon toga. (tipa "Šta čit'o, hodo po njoj")

Meni je ovo klasični i ujedno, naravno, vrhunski, akcioni film 80tih, sa neodoljivim humorom tipičnim za akcione filmove i šmekere poput Brus Vilisa, a tumačenja poput ovog koje je kolega preneo priznajem samo ako scenarista i režiser napišu da je to ono što su želeli da prikažu.

Ok, trebalo je da pretpostavim da će moj komentar biti tako primljen. Dozvolite da preformulišem:
Tumačenje o filmu, koje je kolega preneo, je veoma inteligentno i logično i zaista otkriva jednu sasvim novu dimenziju filma Umri muški, ali ZA MENE je to samo viđenje iz nekog drugog ugla i ništa više nego "pogled iz nekog drugog ugla", sve dok sam scenarista i režiser ne napišu/kažu/potvrde da su zaista to želeli da (pri)kažu svojim filmom.


Odgovor na čuveno pitanje "šta je pisac hteo da kaže" može da da samo pisac (naravno, ako nije bio naduvan pa ni sam ne zna ), sve ostalo su naša viđenja i tumačenja nečega čega možda ima, a možda ni nema tamo

ghostwheel piše: To o čemu ti govoriš se zove učitavanje, kad filmu dajemo značenja koja se ne mogu potkrepiti konkretnim scenama.

Ne, kolega, naprotiv. Rekla sam, isto kao i vi, da je u pitanju tumačenje i složila sam se da je logično (drugim rečima nije "trešenje prazne slame"), ali sam naglasila da se JA ne slažem sa njim.

Možda je moja reakcija na to tumačenje zapravo rekacija idealiste i/ili deta u meni koji ne žele da im "politički" (namerno sam stavila navodnike, jer trenutno ne mogu da nađem bolju reč, pa mi ne zamerite) pogled na omiljeni film iz detinjstva kvari doživljaj istog.

ghostwheel piše: Ali ja ne želim da diram u tvoj idealistčki doživljaj filma

Hvala U tom slučaju, slobodno nastavi

ghostwheel piše: http://www.cracked.com/blog/5-reasons-die-hard-is-the-best-christmas-movie-ever-made/

Mislim da mi se referenca br 2 (All Glory Be To Christ) najviše sviđa


A što se ovog tiče

 

ghostwheel piše:   površnost

kolega, zarad naše buduće komunikacije, trebalo bi da vam objasnim nešto o meni:
sve sve, ali Brus Vilis je Brus Vilis