The Miracle Worker (1962)

Fascinantna istinita priča o gluvonemoj i slepoj devojci, Hellen Keller, bila je predočena u komad čiji je brodvejski uspeh, sa istim centralnim glumicama, Anne Bancroft i Patty Duke, podstakao i filmsku verziju iza koje je stao Arthur Penn, film koji je doneo tešku no istovremeno i vrlo inspirativnu priču medju širu populaciju, postavši klasik.

Film se otvara kadrovima u domu Kellerovih, gde njihova beba, jedva preživevši tešku groznicu, ostaje gluva i slepa. Godine prolaze, devojčica raste, no njeni roditelji su potpuno nemoćni da joj pomognu, da je na bilo koji način učine komunikativnom, te je mala Helen izrasla u poludivlju, besnu i nasilnu trinaestogodišnjakinju, sa kojom se roditelji muče i u najosnovnijem odgajanju. Kao poslednji pokušaj, pre nego što bi je smestili u kakvu ustanovu za mentalno obolele, roditelji posežu za Perkins Institutom (najstarija škola za slepe u Americi), koji pa šalje izvesnu Annie Sullivan, tvrdoglavu, strpljivu i upornu učiteljicu, koja se nikada nije srela sa ovoliko teškim slučajem. Medjutim, Annie je i sama bila slabovida i napuštena, te je odrasla u mentalnoj instituciji i uradiće sve da malu Helen ne dočeka ista sudbina, pre svega uz nepokolebljivu veru u devojčicu, onda kada je i veri ostalo malo prostora.

Početak je jeziv, u najprostijim zadacima nepristupačna Helen u besu demolira čitavu sobu, pošteno nalupa Annie, no mali pomak se ipak nazire. Prvi sledeći izazov biva Anniena potreba da izoluje Helen od suviše brižnih roditelja koji su je dodatno razmazili u nemogućnosti da joj pomognu i da se nose sa tim besom nastalim iz Helenine agonije, tišina i nemogućnosti ikakvog učenja i smislenog kontakta sa bližnjima. Dan po dan, znak po znak, Helen polako počinje da izlazi iz svoje dugogodišnje tame...

Prilično kompleksna tema u svom vremenu, iznenadio me je film. Glumice, obe milice, su jezivo dobre, mislim da su obe dobile (itekako zasluženo) oskare. Meni je posebno maestralna bila tada mala Petty Duke, izneti tu količinu agonije, divljine, gluvoneme i slepe devojčice koja, objektivno, nije mogla imati ikakvu predstavu o svetu kakvog ga svi mi poznajemo, odrasla u tami, lišena ikakve komunikacije godinama, Dukova itekako unosi nešto divlje, daleko, neobično, zastrašujuće teško i tužno u lik koji tumači....pokreti u grču, izobličene grimase lica, izgubljeni pogled koji nikada nije fokusiran...a sve to u tim mladim godinama...uloga sa filmsku istoriju, zbilja. Zanimljivo da je u rimejku iz 1979. godine, Petty Duke igrala lik Annie Sullivan, čime je napravila interesantan luk u karijeri tumačeći u devojačkim danima lik Helen Keller u pozorištu i na filmu a u zrelosti i lik Annie Sullivan. 


Kako bilo, film je odličan, naročito u vremenu kada je snimljen, itekako vredan i danas, no ipak prilično težak i mučan, ako se previše unesete u priču i budete mali deo tog mračnog univerzuma Helen Keller, zbilja vam ne sleduje "lep provod uz film" već jedno teško emocionalno, uznemiravajuće iskustvo, uprkos i nešto zbilja vedrih tonova sa tvrdoglavošću male Helen, i potom naravno promatranja njenog napretka, sveukupno ipak ostaje nemir (meni makar).
    
Preporuka

Dabome, odličan film.